Botovima oduzeti građanska prava: Autorski tekst Miše Brkića

Pokaže li se istinitim, u šta verujem, spisak sa imenima i prezimenima 14.000 građana Srbije, njihovim mestima boravka i linkovima sa kojih su kao botovi Srpske napredne stranke trovali javno mnjenje biće efektna dijagnoza teškog trovanja koje bi se moglo opisati kao vrsta društvenog botulizma.

Pojava spiska botova kolosalan je političko-sociološki fenomen koji na jednostavan način opisuje vladavinu naprednjaka. Hiljade naših suseda, sugrađana, „malih“ mirnih ljudi koji se svako jutro gledaju u ogledalu i spremaju za (najčešće državni) posao pristali su da godinama budu veseli trovači života svojih komšija, kolega na poslu, političkih neistomišljenika, njima nepoznatih ljudi i njihove nedužne dece.

Iza spiska, za sada, stoji srpski „Snouden“. Iz reakcija kojima filuje spiskove reklo bi se da je „dobro potkovan“ i da „vlada materijom“. Ako je „usamljeni jahač“, svaka čast.

Mogu da zamislim grozničavu potragu među naprednjacima za onim ko je „odvrnuo slavinu“ i pustio da cure imena i uverljivi podaci. Moguće je da je reč o otpadniku koji se sveti. Nije isključena ni opcija da je spisak s pratećom dokumentacijom pustila neka strana (ali zašto ne i domaća) služba.

Informacije koje su dospele u javnost, dosad niko iz SNS-a nije potvrdio, ni demantovao. Naprednjaci su zatečeni. Naravno da ništa neće priznati, da će se koristiti taktikom ignorancije i pozivati se na poligraf.
I javnost nenaklonjena režimu bila je prva dva-tri dana zatečena i iznenađena. Sada se polako otvara Pandorina kutija ali i debata o (katastrofalnim) posledicama političkog otrova koji su naprednjaci prosuli u srpskom društvu, merama lečenja i mogućoj prevenciji.

Pokaže li se ovo teško trovanje društva istinitim, u šta verujem, onda i lečenje i mere prevencije moraju biti radikalni da nam se ne bi dogodila nemačka priča s uljudnim malim ljudima koji su samo radili svoj posao i nisu videli nacističke zločine. Verujem da će se sada javiti pokajnici, da će se posipati pepelom i tražiti aboliciju.

Sumnjam u društvenu delotvornost terapije „oprostiti i pamtiti“, tako se ne leči opako saučesništvo u trovanju javnosti i političkog života.

Jedinu efikasan lek, posle kratke i nezavisne istrage i srpskog „nirnberškog procesa“, je oduzimanje građanskih prava naprednjačkim botovima na (najmanje) 20 godina. Oduzimanje podrazumeva zabranu glasanja na izborima, učestvovanje u javnom životu i rad u javnoj službi. Brojka od 14.000, ma koliko impresivna, ne bi trebalo da bude prepreka da se to društveno zlo efikasno iskoreni.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.