Braćo Rusi, gde je Fjodor Mihajlovič Dostojevski?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. E, moj Aco druže, prvo, žrtve Gulaga su gotovo stopostotno komunisti (celokupno boljševičko rukovodstvo, četvorica od pet maršala iz revolucije /peti je umro „pod budnom paskom druga Staljina“/, sedamdeset odsto generala i pukovnika iz revolucije i prvih godina sovjetske (komunističke) vlasti, državno, partijsko, sindikalno, omladinsko… rukovodstvo, univerzitetski (komunistički) profesori, pa rukovodstva komunističkih partija drugih zemalja, među njima i 800 jugoslovenskih komunista, pa…) a tamo su ih poslali upravo oni (predvođeni Staljinom) koji sa komunizmom – i to vrlo dobro znaš – imaju isto onoliko veze koliko i KP RF i general Mladić i njihovo kićenje srpom i čekićem…! Drugo, srebreničke žrtve nisu Sloveni (nisu ni Turci, kako ih je imenovao general Mladić)! Uzgred, valjalo bi da, između ostalog, sa/znaš kako se završila dugogodišnja „polemika“ između „antisrpskog“ Tolstoja i „prosrpskog“ Dostojevskog (o tome je naš drug Pavle Rak pre desetak godina objavio jednu veoma informativnu knjigu) – rečju, Srbi su preveli Dostojevskog žednog preko vode, a on više nije hteo ni da čuje za njih!

2. Neki bi ljudi na ovim prostorima u politici uistinu trebali da zaćute, postide se, ili pričaju, pišu o sebi, ljudimai događanjima iz svog bliskog, prisnog okruženja. Autor, g. Čotrić, zamenik predsednika Srpskog pokreta obnove, svakako se seća ondašnje propagande predsednika stranke čiji je sada zamenik, koji je u ljubavi prema Srbima, “braneći ideale čovečanstva”, uzvikivao, da će “odseći ruku svakom muslimanu koji tom rukom digne turski barjak u Raškoj”? Gde li je tu bio Hristos? Gde čovek? Predsednik stranke kome je g. Čotrić sada zamenik, bio je među prvim ratnim huškačima na ovim prostorima. Da li je to bila prolazna politička greška ili deo ondašnje organizovane aktivnost koja se slivala u zajednički huk, izazivši poznata dešavanja koje sporadično, centralno mu je ruska krivnja, g. Čotrić pominje.

3. Gospodine Čotriću, dobar Vam je tekst. I aforizmi su vam zanimljivi, poneki i baš dobar, ali ostavite se SPO-a, to Vas mnogo sputava.

4. Zaboravili ste da pitate amerikance gde im Džek London, kada su oslobodili Nasera, Ramuša, Hašima, Antu…

5. Sramota je da se jedan citat putem Udbinih kanala i Danasovog portala i dalje vrti u cilju diskreditacije Vuka Draskovica kada je cceo govor izgovoren tada u Novom Pazaru prepun divnih metafora i zelja za suzivot i postovanje izmedju jednog naroda a dve vere u tom podrucju. Ne postoji nesto sto je lepse receno a da suzbija mrznju i ublazava napetost. Sramota je vise spominjati odsecanje ruku, jer je to izvrnuto iz konteksta od strane UDBE i evo 27 godina zaglupljuje narod a ocigledno i novinarske portale kao sto je Danas. Vama je predsednik Aleksandar Vucic koji je izgovarao groznije stvari i koji je pratio mnogo grozomornijeg lidera ….dok je Zoran Djindjic slao ljubavna pisma Ratku Mladicu i davao podrsku Radovanu Karadzicu kad je to bilo politicki isplativo. Vuk Draskovic je cist kao suza, i nemam mu se sta prigovoriti za jednu jedninu rec a pogotovo imajuci u vidu sta je more drugih politicara u Srbiji govorilo. Sram vas bilo.

6. Kada je bilo vreme ubijanja, a to nazivamo rat, vi, mislim na stranku kojoj pripadate, slavili ste, osim što ste lajali na Miloševića i njegovu kamarilu, jer ste hteli da vi preuzmete vlast. Vi kao da ne znate šta rade oficiri i vojnici, rečju borci u ratu, ili ne znate da je rat takmičenje u ubijanju protivnika. No, šef stranke kojoj pripadate godinama sada igra ulogu pokrivanje pepelom idejnog tvorca, režisera i pomagača u pripemanju osvetničkog masakra nad gonocidnim ubicama nad Srbima u okolinui Srbernice, među njima i oni koji nisu učestvovali, ali bi mogli da budu regrutovani, a njihovo sedište je u Vašingtonu, gde je Vaš šef redovni gost na fabruarskom obedu, verovatno sa sednivčem i na klupi ispred Bele kuće, a ne među zvanicama NATO sotona

7. Я не люблю Достоевского – хотя он и популярен на Западе. Я люблю Льва Толстого, Антона Чехова, Гоголя и Салтыкова-Щедрина. У одного Толстого IMHO в 10 раз больше нравственности чем у Достоевского – несмотря на то, что Толстой нравственность не декларирует.