Bravo za Medicinski fakultet u Beogradu

Naime, u tom članku se iznosi saopštenje, potpisano od dekana fakulteta u kome se moj Medicinski fakultet energično ograđuje od peticije pod naslovom „Peticija protiv vakcinacije dece eksperimentalnim vakcinama protiv COViD-19 u Srbiji“.

Osetio sam ne samo radost, već i ponos, što pripadam tom fakultetu, jer sam čitav svoj radni vek proveo kao nastavnik tog Medicinskog fakulteta u Beogradu, a saopštenje se u potpunosti podudara sa mojim mišljenjem.

U ovim teškim vremenima epidemije i pandemije korona virusom, u vremenu kada oboleva na stotine i hiljade ljudi, kada stradaju i odlaze mnogi, a mnoge institucije koje bi trebalo da reaguju ćute, i mnogo pojedinaca ćuti, Medicinski fakultet u Beogradu se izdigao iznad dnevne politike i jasno dao do znanja koje su prave vrednosti u medicini, pa samim time i koje su vrednosti u očuvanju zdravlja ljudi, u ovom slučaju zdravlja i dece i odraslih.

U toj ogradi je jasno stavljeno do znanja svima da je „vakcinacija civilizacijsko dostignuće u medicini“ pa po tome ne može da gazi niko pa ni profesori Medicinskog fakulteta i drugi lekari.

Posebno je naglašeno da ta peticija „sadrži niz netačnih, stručno neutemeljenih i neargumentovanih tvrdnji, koje nisu iznesene na stručnim skupovima već prezentirane javnosti na način koji može naneti neprocenjivu štetu ne samo vakcinaciji dece nego i toliko potrebnom ubrzanju vakcinacije protiv ove bolesti u celini“. Tačno, tačno, da tačnije ne može biti.

Mnogi danas uzimaju sebi za pravo da diskutuju o vakcinama i vakcinaciji protiv virusa kovid 19, a da nemaju nikakvo medicinsko obrazovanje, pa samim tim ni znanje iz te oblasti.

Slobodan sam da kažem da o vakcinama i vakcinacijama ne mogu autoritativno da govore ni svi lekari.

O tome mogu da govore, i iznose svoje mišljenje, samo medicinski stručnjaci, eksperti, iz te oblasti. Kada bi se tako postupalo, bilo bi mnogo manje nepoznanica, a mnogo više odlučnosti i pozitivnog rešavanja ove pošasti.

Kada bi odlučivala samo struka, odnosno eksperti, onda ne bi bilo moguće da o potrebi vakcinacije odlučuju laici, ili da laici odlučuju o tome koju će vakcinu primiti.

Da o tome koju će vakcinu primiti odlučuju laici, svako za sebe, možda jeste demokratski ispravno, ali se pitam na osnovu čega oni to odlučuju? Na osnovu svog medicinskog znanja? Sigurno ne!

Onda se oni za vrstu vakcine verovatno odlučuju na osnovu političkog opredeljenja iz koje zemlje ta vakcina dolazi, što je potpuno neprihvatljivo, bar sa medicinske tačke gledišta.

Kao što je to i do sada bilo, mnogi će me i dalje pitati zašto se vakcinisati, samo što će sada imati kao adut da su protiv vakcine i mnogi lekari, pa i neki profesori Medicinskog fakulteta.

Meni je sada mnogo lakše, posle ovog članka, posle ovog saopštenja Medicinskog fakulteta, mog Medicinskog fakulteta da kažem: „Da to su lekari profesori pojedinci, kojima je dozvoljeno da kažu ono što oni misle ali to nije tačno.

Pročitajte ono što kaže Medicinski fakultet na kome su oni stekli svoju diplomu i pročitajte šta o vakcinacijama, odnosno njihovom stavu, kažu njihove katedre.“

Na kraju još jedanputa ponavljam, hvala mom Medicinskom fakultetu u Beogradu na ovom saopštenju. Ponosan sam što pripadam tom fakultetu.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji