Brdo koje neće da se razgraniči

… uz najavu da će auto-put na Koridoru 10 biti završen do kraja 2018. godine, ponesen neimarskim zanosom, pohvalio se sledećim rečima:

„Ove koridore i puteve sam lično ja crtao. Dok su neki drugi crtali nekakve granice, ja sam se trudio da ucrtavam autoputeve i železničke koridore“.

U razvijenim demokratskim državama, koje drže do poštovanja procedura i pravila, uvažavajući struku i znanje, predsedniku bi posle ovakve izjave odmah bila propisana ispravna terapija, možda i oduzeta poslovna sposobnost, uz obavezan nadzor odgovarajućeg lekara specijaliste. Eventualno bi ga na istoj toj konferenciji za novinare neko upitao da li tokom predstojeće turističke sezone očekuje velike gužve na graničnim prelazima kod Karlobaga i Ogulina.

Ovakve izjave kao cunami zapljuskuju našu anesteziranu javnost već šest godina. Zato se građani Srbije očigledno i ne čude mnogo što kada putari pogreše visinu tunela tako da na tom pravcu više nije moguć drumski transport brodskih kontejnera, pasionirani crtač koridora je vazda tu da zaštiti sopstvene neuke kadrove od napada struke. Iz tog razloga se lično provozao u šleperu auto-putem na kom su izvođači omanuli visinu tunela, ali su zato nepogrešivo i tačno procenili dubinu sopstvenog džepa. Koji izgleda nema dno. Baš kao ni razmere napredne propasti. Taman kad pomislimo da dublje ne možemo potonuti, otkrijemo da naše dno ima i podrum u vidu ogromnog balkanskog bezdana i napredne crne rupe koja s jednakim apetitom proždire narodne pare baš kao i ljude.

Kad u Grdeličkoj klisuri padne potporni zid, najbolji crtač koridora u istoriji projektovanja na Balkanu, na stub srama vešto će okačiti inžinjere zadužene za projektovanje pre nego li se i oglasi Inženjerska komora koja je jedina ovlaštena za oduzimanje licenci. Zid koji se obrušava na put, kao opozicija na nejaka Vučićeva pleća, izgleda da je izgrađen na nekom mnogo nezgodnom brdu. Sloba je hteo čak i topovima da ga sruši, jer taj komad zemlje nikako ne dozvoljava da ga nekim potpornim zidom razgraniče od puta koji tuda treba da prođe. Umesto da pozove neimare sa Pančićevog vrha, koji naprave nelegalni objekat na najvišoj koti nacionalnog parka na Kopaoniku, pa nema te sile koja će ga srušiti, predsednik Srpske napredne stranke je rešio da preseli brdo na drugu stranu. Kad je Mojsije mogao udarcem štapa o vodu da razdvoji Crveno more, kako on koji pred kamerama podiže zanemoćale, klonule, sa uganućima nogu i mozga, ne može da pomeri jedno brdo za 90 dana i po šesti put otvori auto-put za koji je obećao da će biti u funkciji još pre dve godine?

Na mnogo mesta u svetu i dan danas, posle toliko vekova, ne samo da stoje, već su i u upotrebi mostovi i potporni zidovi još iz vremena starog Rima. U Srbiji napredni graditelji su prekjuče podigli potporni zid, on se juče srušio. Tajna neimarskog umeća i nije više neka nepoznanica za današnje graditelje. Ali kada partijski podobni proteraju stručne, obrazovane, ljude sa ogromnim znanjem i iskustvom, kada loši đaci krenu da se svete odlikašima, tada se svaki posao pretvori u Grdelicu našeg posrtanja.

Nova dinastija je dobrano zasela na grbaču nesrećnog naroda. Dok se oni samoproglašavaju novim Nemanjićima, koji su jedini kadri da nas razgraniče sa srcem i dušom, valjalo bi ih podsetiti da su građani Srbije pravi Nemanjići. Jer zahvaljujući vlastodršcima i ovakvim neimarima, građani nemaju za hranu, nema para za zimnicu, nema novca za školovanje dece, za lečenje, za ogrev, nema puteva. Ovi sa vlasti bili su Nemanjići pre funkcija. Sad su Imanjići i Punišići. Zahvaljujući potpornim zidovima koji se po pet puta obrušavaju, zahvaljujući tome što je čitava Srbija pretvorena u niski i mračni tunel u kome su građani prinuđeni da stoje pognutih glava, zahvaljujući tome što su svaku izgradnju u Srbiji pretvorili u ličnu ugradnju, a Srbiju u veliki Skadar na Bojani, naši vlastodršci su od Nemanjića postali Imanjići.

Ovakav način vladanja nad građanima koje žele da pretvore u podanike i poslušne robove, vlast će braniti svim sredstvima. Svi koji misle svojom glavom, koji imaju kakav takav posao zbog koga ne zavise od stranke na vlasti, potencijalno su osumnjičeni. U zemlji u kojoj se od strane vlastodržaca, na najpodliji način zloupotrebljavaju jad i muka naroda, za očekivati je da uskoro bes gladnih neće moći da se kupi novcem sitih. Za samo par godina, rođena deca će nas pitati kako ste mogli da pristanete na ovo. Jer uskoro će pasti još jedan potporni zid. Onaj koji pridržava ovu vlast. Ostaje nam čvrsta nada da će taj zid pasti pre nego li padne potpis na dokument o razgraničenju jednog srca sa svojom dušom.

Ispratio je potporni zid Visokih Dečana i gore zulumćare od ovih. NJih niko ne pamti. Dečani traju. A sa njima i mi.

Autor je član DS i bivši narodni poslanik