Brisanje oslobodilaca u danima oslobođenja 1FoNet/MOD Srbije

Ove nedelje, 20. oktobra obeležen je osamdeseti po redu Dan oslobođenja Beograda. Gradski čelnici su smatrali da poštovanje palim oslobodiocima iz redova Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Crvene armije treba iskazati jednim estradnim vatrometom, kao da je povod Nova godina.

Ovaj nedostojanstven način obeležavanja istorijski i simbolički važnog datuma ne može se objasniti samo neznanjem i nesposobnošću onih koji danas upravljaju gradom.

Ne, ovde se zapravo radi o planiranom zaboravu svega što je ikada bilo istinski progresivno u istoriji Beograda. Najbolji dokaz brisanja simbolike 20. oktobra jeste uklanjanje murala sa fasade Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici, posvećenog prethodnoj jubilarnoj godišnjici oslobođenja.

Autori murala, umetnička grupa KURS koju čine Mirjana Radovanović i Miloš Miletić su – uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, odobrenje Gradske opštine Stari grad i zaposlenih na Institutu – 2014. godine oslikali rad koji je bio temeljno posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi i vrednostima antifašizma.

U ovoj, sada već uništenoj umetničkoj intervenciji u javnom prostoru, mogli su se videti pravci delovanja oslobodilaca tog oktobra 1944. godine uz sledeći citat Jove Kasalice: „Zauzimali smo ulaz po ulaz, zgradu po zgradu.

U tome su nam pomagali hrabriji stanovnici ulice, koji su sprovodili borce kroz dvorišta i podrume zgrada“. Poenta je jasna: Crvena armija, pripadnici NOVJ-a i sami Beograđani su zajedno proterivali fašiste iz našeg grada. Iako je ovaj čin bio kolektivan, u Kursovom muralu su se nedvosmisleno mogli videti i imenovati istorijski akteri i činjenice.

Ovakva slika posvećenog antifašizma evidentno nije u saglasju sa diskursom koji danas teže uspostaviti aktuelni gradski čelnici. Naime, ovih dana sa najviših nivoa gradske vlasti možemo eksplicitno čuti da se lik fašističkog generala Franka favorizuje u odnosu na Josipa Broza Tita (čije posmrtne ostatke aktuelni gradonačelnik tako jarko želi da ekshumira).

Istorijski revizionizam naravno nikad nije samo apstraktni diskurs, nego i prilika za materijalnu dobit. O tome svedoči novi mural koji je nastao na ostacima uništenog dela grupe KURS. Danas na zidu u Palmotićevoj možemo videti bezličnu piramidu sastavljenu od ljudi koja juri nešto što se zove „srce slobode“.

U ovoj izvedbi ne znamo ni ko su akteri koji su ginuli, pomagali borcima, nema citata, niti bilo kakvih istorijskih činjenica vezanih za 20. oktobar. Ovakav „bilbord-mural“ neće nikoga nagnati da promisli antifašizam kako u prošlosti, tako ni u savremenom trenutku.

Stoga možda i ne čudi da postoje ozbiljne indicije da se ova „komodifikacija“ dana kada su ljudi u borbi dali živote za slobodu odvija pod zastavom „Expo 2027“. Međutim, sve ostaje na glasinama jer do sada nijedan zvaničnik grada nije se obratio javnosti povodom novog murala, a trenutno se čak ne zna ni ko je njegov idejni tvorac i autor.

Ukoliko se na trenutak zanemare svi problemi na simboličkoj ravni, ostaju pogubne činjenice koje se tiču umetničkog rada i delovanja u ovoj zemlji.

Naime, ako se intervencije u javnom prostoru mogu krečiti i uništavati kada se tako prohte nekom lokalnom gradskom čelniku, onda će, poput samoispunjujućeg proročanstva, naša sudbina biti da trenutke pobede uvek obeležavamo poraznim mural-bilbordima i ispraznim bleštavilom vatrometa.

Autor je sociolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari