Briselski (ne)sporazumi: Kako je geslo „sve vam je dozvoljeno, samo da rata ne bude“ maksimalno iskorišćeno

Jedan od koraka bio je Briselski sporazum iz aprila 2013. preko kojeg su Srbi učešćem na izborima na Kosovu ušli u kosovske institucije a zauzvrat dobili Zajednicu srpskih opština, sad nam jasno govore potpisnici tog sporazuma iz Beograda.

Sada je situacija takva da je Brisel nemoćan, da mu odavno proširenje nije najvažnija tema, da je rešavajući svoje probleme zanemario ovaj region sve pod geslom „sve vam je dozvoljeno, samo da rata ne bude“ što su obe strane maksimalno koristile, da ZSO i dalje nema, a da su Srbi izašli iz kosovskih institucija.

Briselski sporazum, a ni oni tehnički ispod njega, nisu primenjeni do kraja, a za to su odgovorni i Beograd i Priština kojima rešavanje kosovskog pitanja kao da nikada nije odgovaralo, jer su tenzije uvek korišćene za učvršćivanje na vlasti.

Uz to, treba reći i da je i za Beograd i za Prištinu popuštanje u sporovima oko bilo kog pitanja i dan danas „ispod časti“ budući da obe strane svoju javnost ubeđuju u nadmoć nad onom drugom i tako politički preživljavaju.

Zato se i postavlja pitanje da li je Briselski sporazum i dalje aktuelan ili je to nesporazum, da li je ZSO, kao veći stepen autonomije Srba na KiM, moguća ili ne. Ova zajednica se, ako je verovati pojedinim medijima, pominje i u francusko-nemačkom planu.

Sada kada posle invazije Rusije na Ukrajinu mir u ovom području ne zavisi samo od rukovodstava Srbije i Kosova, i kada i neki treći možda imaju interes da se stvore sukobi i u ovom delu Evrope, na terenu će delovati i već deluje SAD, koje već mesecima intenzivno razgovaraju s obe strane.

Ukoliko se ispostavi da je ispunjavanje Briselskog sporazuma i dalje najbolje ili čak i prelazno rešenje, može se pretpostaviti da će on i biti sproveden makar možda za to pala i sadašnja vlada u Prištini.

Da li na Kosovu postoje političke snage spremne da popuste najbolje znaju oni koji će tu akciju eventualno sprovesti.