Analizu godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma podelio bih u tri dela.
Prvi je ono što je sprovedeno iz sporazuma.
Srbi su se institucionalno integrisali u okvir Kosova.
Priština nije ispoštovala stvaranje Zajednice srpskih opština.
Odgovornost snosi albanska strana i EU.
Delom i Vučić kada je počeo sa Tačijem da razmatra ideju razgraničenja, čime je u stranu stavio formiranje Zajednice srpskih opština.
Drugi, „O državi, osnovi jedne pravne teorije“, Slobodan Jovanović, 1922. godina: „Jedna država, čija je oblast smanjena, nije u svojoj ličnosti promenjena. Ona je ostala ista, pošto onaj pravni centar u kome se njena volja stvara, nije tim teritorijalnim izmenama povređen; sva je razlika u tome što se njena volja sada ostvaruje u jednom užem krugu.“
Pošto pregovarači pominju kreativno rešenje, ja bih ga predložio u vidu saveza a ne razgraničenja. Gde bi Srbija i Kosovo definisali zajedničke poslove kao što su evropske integracije, bezbednosna politika, ekonomija.
Zajednički poslovi bili bi pod parlamentarnom kontrolom.
Treći, status žrtve koji stalno stavljaju u fokus Srbi sa Kosova i Srbi van Srbije.
Nije u redu da manipulišu ulogom žrtve, i kad treba i kad ne treba.
Žrtve smo svi, na ovim prostorima, jedne pogrešne politike koja se kreirala devedesetih godina, a kraja joj nema.
Centar za istraživanje u politici Argument
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.