Broj šest

Njemu naklonjeni portali objavili su da je Nikolić 2012. bio poslednji, pa je opet pobedio. Redosled na listiću je pokazuje kako političari doživljavaju narod, a i sebe, budući da im je uvek bitan. U parlamentarnim izborima donekle zavisi od njih – kojim redom predaju potpise za listu pod tim brojem se i smeste. Za predsednika je žreb pitanje pak sreće, odnosno verovatnoće. I zato se tumači kao predskazanje, dakle iracionalno. Tako Janković može da se raduje što je on ovaj put broj jedan – krenulo ga je. Veruje se da će ga neki mali procenat glasača zaokružiti samo zbog toga, kao i što jedan mali broj neće moći da se snađe i da nađe Vučića na broju šest, između petog Belog i sedmog dverjanina Obradovića.

Zvuči potcenjivački? Naravno i da jeste potcenjivački, ali tako se razmišlja u politici – s jedne strane moćne agencije sa terenskim sondažama, analize fokus grupa, rejtinzi, piplmetri i ostala oruđa propagande. A s druge, dobra stara magija i sujeverje.

Uostalom, nemoguće je da se niko ne seća kako je bio mesec pun, crven i nizak pred Đurđevdan 2012. kada je Tadić izgubio izbore. I stoga sem deficita, suficita, globalnih izazova, pruga, puteva i aerodroma, Vučićevi saradnici posežu za jednostavnim pitanjem – a kome biste od kandidata smeli da poverite svoje dete na čuvanje. Pitanje koga biste za bebisitera je varijacija pitanja koje je pokojni Tijanić smislio za Koštunicu i DOS – kome biste smeli da date svoj novčanik na čuvanje? To je svođenje na lični odnos i znak da smo duboko u novom feudalizmu – kao da se od nas traži, poput srednjovekovnih običaja, da damo taoca vladarskoj kući kao zalog, kako bi zauzvrat dobili slobodu, mir i da se prehranimo kad platimo porez… Da naš vladar ima ljudsko i milosrdno lice i da će se za nas pobrinuti, ako kleknemo, odnosno ako ga glasamo. Otud se spot Belog sa feudalnim motivom i starovremenskim Ave Beli toliko primio. Nije to skandiranje „av, av“ iz vremena demonstracija protiv Miloševića, to je mnogo dalje unazad u vreme i u podsvest birača.