Brojke demantuju Vučića

Toliko ih ima da se čak i u Beogradu otvaraju fabrike, rekao je predsednik. Ovo je odgovor na kritike nas iz opozicije da su gradske vlasti u proteklim godinama devastirale Beograd svojom katastrofalnom investicionom politikom.

Ko je u pravu, građani su poslednji put imali prilike da se uvere pre nekoliko dana kada je Beograd posle jednog jačeg pljuska izgledao kao postapokaliptični svet: automobili su plutali po ulicama, iz šahtova širom grada je šikljala voda kao iz islandskih gejzira, kanalizacija se izlivala na površinu, autobusi puni vode su se probijali kroz ulice pune vode, više hiljada domova je ostalo bez struje, a saobraćaj je zbog semafora koji su prestali da rade ostao u totalnom kolapsu.

Dve najveće crpne stanice na Novom Beogradu nisu radile pa je taj deo grada bio poplavljen. Ukratko, gradska infrastruktura je u toliko lošem stanju da je grad ostao pod vodom kao posle cunamija. Slično se dešavalo prošle zime kada su građani gurali autobuse GSP-a I kada su delovi grada ostajali bez grejanja pošto elektrane umesto u održavanje uplaćuju ogromna sredstva u budžet grada na osnovu fingiranih izveštaja o dobiti.

Sve što se tokom kiša desilo snimljeno i objavljeno na društvenim mrežama, pa niko nikada neće moći da kaže da je nešto od ovoga izmišljeno da bi se napadala vlast. Šta se u Beogradu ovih dana dešavalo je više od pitanja ko je na vlasti. To je pitanje mogućnosti normalnog vođenja života, što je posledica gradske politike koju vodite. Pitanje koliko kao vlast ulažete, odnosno ne ulažete.

Najbolja stvar u celoj ovoj priči oko investicija je da se sve što je rekao i predsednik i mi iz opozicije, može veoma jednostavno proveriti. Svako može da konsultuje zvanične podatke Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i Zavoda za statistiku, i uveri se šta je istina. Brojevi ne lažu. Krenimo od početka.

Prema RZS-u, učešće investicija u BDP-u od dolaska SNS na vlast opalo je na prosečno 17.1% godišnje. Ukupne investicije, i javne i privatne, i domaće i strane nikada nisu u zbiru dostigle prag od 20%, koliko je neophodno za održiv privredni rast. Srbija je tako prema ukupnim investicijama u prethodnih sedam godina dospela na pretposlednje mesto u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Da li je i pre bilo tako? Nije. Fenomen niskih investicija direktno se vezuje za koaliciju SNS-SPS, kako danas tako i devedesetih. U vreme svih prethodnih vlasti posle 5. oktobra, ukupne investicije su u proseku iznosile 19.7% BDP-a uz godine u kojima su bile i 24%. To se dešavalo i u godinama globalne ekonomske krize koja je teško pogodila male zemlje kao što je Srbija. Šta je onda konkretno uzrok ove razlike u visini investicija?

To se lako može proveriti posetom sajtu Ministarstva finansija. Prva žrtva nove vlasti bile su javne investicije. Prva štednja koja je u Srbiji sprovedena 2013. godine je mera smanjenja javnih investicija sa 3.3% BDP-a na samo 2% BDP-a. Istina je da je zemlja tada već imala nagoveštaj finansijskih problema, koji će eskalirati pod Vladom Aleksandra Vučića 2014. godine, ali politika štednje se nikada ne sme slomiti na investicijama. To najlakši i najgori način da štedite.

Tokom prethodnih godina je Vlada investirala toliko malo da postojeća javna infrastrutkura nije ni mogla biti obnovljena. Iako su se zvaničnici slikali kako otvaraju svaki metar puta da bi stvorili utisak da je razvoj Srbije u punoj snazi, ta gradilišta su se odmah potom zatvarala za dalje radove, kao što se desilo sa tunelom kod Predejana pre mesec i po dana. Sve se pretvorilo u kampanju, dok je život trpeo.

Drugi razlog niskih investicija je snažno istiskivanje domaćih privatnih investicija zbog korupcije i lošeg stanja vladavine prava, kako kaže Fiskalni savet u svom poslednjem izveštaju. Dok je vlada potrošila preko 800 miliona evra na privlačenje stranih investicija, ona je vrlo malo uradila na polju stimulisanja domaćih.

Ali čak i kada su strane investicije u pitanju, Srbija pamti bolje dane. Neto priliv novih stranih investicija, odnosno investicija koje iz inostranstva uspevamo da privučemo prvi put je bio viši za vreme Vlade Mirka Cvetkovića – prosečno 921 milion evra godišnje, dok je za vreme svih vlada SNS-a prosečno iznosio 741 milion evra. Čak i uz svih 800 miliona evra subvencija koliko je dato.

I za kraj, stanje u Beogradu. Kao što smo i sa govornice gradske Skupštine upozoravali, nenormalna štednja na investicijama gradske vlasti obiće se svima o glavu. Dok su krečili fasade uz izjave da ništa neće zaustaviti razvoj Srbije, oni su učešće investicija u budžetu Beograda skresali sa preko 200 miliona evra, kolike se za investicije izdvajalo dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas na samo 76 miliona evra prošle godine!

O građevinskom bumu govori podatak da je broj izgrađenih kvadrata u Beogradu sve vreme SNS vlasti bio jedva na polovini onih iz 2012. i 2013. godine. Tek prošle godine je dostigao dve trećine onoga što je građeno pre sedam godina. U isto vreme ukinuta su sva moguća socijalna davanja – od besplatnih udžbenika do trinaeste penzije. Opravdano se postavlla pitanje pa gde se troše te stotine miliona evra!?

Mi smo na sve ovo upozoravali. I nastavićemo da upozoravamo. Kako na katastrofalno stanje javne infrastrukture, tako celokupne ekonomije Srbije. Ne može se zemlja razvijati na subvencijama. Neodgovorno je štedeti na investicijama, a onda novac trošiti na kupovinu automobila. Samo u gradu Beogradu je za upravu i preduzeća kupljeno u ovoj godini više stotina automobila. I svi naravno od Auto Čačka.

Ni 500 miliona evra za stadione neće pokrenuti razvoj zemlje, jer morate pre toga da rešite preče stvari. Na primer, da vam se u porodilištima i klinikama ne ljušte plafoni zbog buđi. Ni otvaranje aerodrome na koji će navodno prvi avion sleteti u oktobru. Ako ovako nastavimo, Srbija će trajno ostati periferija Evrope. Koliko god nas prijatelji iz razvijenog sveta tapšali po ramenu i govorili da je sve odlično. Koliko god puta mi sami sebi na televiziji rekli da je sada dobro kao nikada pre. Nije. I to i brojevi kažu.

Autor je zamenik šefa odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda