Budalaštine o „Đilasovom uticaju“

Reakcija nekadašnjeg savetnika za medije Borisa Tadića, koji se, videćete kasnije, u rad medija ni najmanje ne razume, započela je „čestitkom“ jer smo, navodi: „lepo odradili tabloidnu kampanju protiv moje malenkosti u kojoj ste učestvovali zajedno sa Đilasovom strankom, a sve povodom mog jednog tvita.“

Zaključak da smo u „kampanji“ protiv njega povodom tvita da je „Panić borac protiv korone ko što je Jurić protiv pedofila“ učestvovali zajedno „sa Đilasovom strankom“ ovaj medijski i marketinški stručnjak doneo je tako što se nakon sramnog tvita saopštenjem oglasila Stranka slobode i pravde, osuđujući napisano, a naš sajt preneo.

„Za drugu stranu pobrinula se novinarka Danasa Katarina Živanović, koja mi je dan kasnije u vajber konverzaciji objasnila da je Danasov običaj da se saopštenja stranaka kače na sajt onako kako stignu“, naveo je Krstić u reakciji. Ponosna sam što radim u mediju koji ne koristi jezik mržnje i uvreda, za razliku od tabloida i televizija na kojima je ugledni analitičar čest gost, te mu neću reći da laže ili izvrće istinu, već da spinuje. Neka pročita ponovo dvosatnu vajber konverzaciju koju smo vodili i videće da nigde ne stoji nešto poput „Danasovog običaja“. Naime, analitičaru i savetniku pojasnila sam kako funkcioniše medijski sajt, ne samo Danasov. Objavljuje vesti i saopštenja iz minuta u minut „ne samo Đilasova, već i Vučićeva, Brnabićkina…“ te da bi i njegova reakcija bila publikovana da je takvu reakciju poslao redakciji. Elementarno nepoznavanje rada medija možda je i razlog zbog kog Nebojša Krstić nije više savetnik na ovom polju, ali je zato veoma aktivan na društvenoj mreži Tviter. Tu prosipa svoja zapažanja, razmišljanja, kontradiktorne stavove i obrazloženja. Zbog toga je i čitava konverzacija trajala dva sata jer je Krstić u jednom momentu tvrdio da spornim tvitom nije mislio ništa loše, da bi kasnije priznao da ipak jeste, navodeći da Rade Panić i Igor Jurić jesu politikanti, te da potonji koristi svoju ličnu tragediju „u svrhu političke promocije“.

Takođe je i list Danas optužio da koristi koronu, politizuje je „da bi Vučiću naneo štetu“.

Nakon objavljenog teksta u Danasu (sreda, 9. decembar 2020) čitalac bi, prema Krstićevom mišljenju, mogao da zaključi da je on „ili moron ili je krivlji nego što se to i da pomisliti“. Ne znam kako je došao da tog zaključka kada su u tekstu njegove reči citirane onako kako ih je napisao. Ali, svako ima pravo da misli o sebi šta hoće.

Moje mišljenje o gospodinu Krstiću je variralo. Da obavlja prljav posao za vladajuću stranku, za njemu znanu sumu, svima je jasno.

U pojedinim trenucima dok smo razgovarali čak mi ga je bilo i žao jer je tvrdio da nije dobro shvaćen i da je žrtva tviter rulje.

Međutim, da zrnca humanosti i pokajanja nema ubrzo su me uverili njegovi tvitovi u kojima „brzinom munje“ izvlači delove našeg razgovora, uklapa ih kako njemu odgovara, nastavlja da napada Danas za neprofesionalizam, „Đilasov uticaj“ i slične budalaštine.

Nebojša Krstić nije nikakav medijski stručnjak, čak ni dovoljno vešt spin majstor jer su ga i tviteraši pročitali te gotovo nijedan pozitivan komentar nema na svoje objave.

Krstić je samo običan, usamljeni tviteraš sa botovskom agendom. Koji je ovoga puta prešao ne samo granice pristojnosti, nego i elementarne empatije i ljudskosti prema čoveku koji je doživeo najstrašniju tragediju.

Dok je doktora koji se u skafanderu, na prvoj liniji odbrane, po 24 časa bori sa aktuelnom pošasti (za razliku od nekih doktora koji tvituju iz udobnih fotelja) nazvao politikantom.

Snažna reakcija javnosti na nedostatak ljudskosti bila je povod za tekst, a to što neki u svemu vide „Đilasovu agendu“ ili marketing postaje ozbiljan problem. Njihov, ne naš. Doktor bi ga znao.