Budimo ljudi

Svako od nas koji se bave zaštitom nekog od ljudskih prava treba da sačini presek stanja u oblasti koju pokriva i da, na osnovu toga, objektivno proceni da li je u proteklom periodu, između prethodnog i današnjeg Dana, bio aktivan na polju zaštite ljudskog prava kojim se bavi i, ako jeste, da li je zadovoljan rezultatom svog angažovanja i u kojoj meri.

Kako se Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisan i samostalan državni organ, kao što mu i sam naziv kaže, bavi zaštitom dva ljudska prava koja su proklamovana i zajemčena važećim Ustavom Republike Srbije i to prava na obaveštenost (član 51 Ustava RS) i prava na zaštitu podataka o ličnosti (član 42 Ustava RS), i u svom radu primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao zakone koji uređuju zaštitu navedena dva prava, a na osnovu rezultata rada Poverenika u ovoj godini, mogla bi biti izvršena procena stanja tih ljudskih prava u Republici Srbiji na današnji dan.

Šta govori statistika?

Analiza rada službe Poverenika u 2019. pokazuje da je u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja Poverenik, za prvih jedanaest meseci ove godine, primio 6.358 predmeta, što je za 1.516 predmeta više nego što je primio u celoj 2018, kao i da je u istom periodu rešio 5.933 predmeta, što je za 371 predmet više nego što je rešio u celoj 2018. Poverenik je rešio 4.677 žalbi, što je za 703 žalbe više nego u 2018.

Procenat osnovanih žalbi iznosi 83 odsto od ukupnog broja rešenih žalbi. I procenat izvršenih rešenja je značajno porastao sa oko 70 odsto u 2018. na 86 odsto u navedenom periodu.

Navedeni rezultati mogu biti posledica jednog od dva moguća uzroka: ili je nivo poštovanja ovog ljudskog prava od strane organa vlasti opao, što je uzrokovalo povećan broj žalbi na njihovo postupanje, ili je porastao nivo svesti tražilaca informacija od javnog značaja o zakonskim mogućnostima ostvarenja njihovog prava i ulozi Poverenika u tom postupku, pa samim tim i aktivniji pristup građana u korišćenju propisanog mehanizma za ostvarenje ovog prava.

Teško je opredeliti se za jedan od navedenih razloga a pravi odgovor možda leži u kombinaciji oba.

Što se tiče prava na zaštitu podataka o ličnosti, od brojeva primljenih i rešenih predmeta u proteklom periodu, mnogo značajnija je činjenica da je 22. avgusta 2019. u Republici Srbiji počeo da se primenjuje novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) uprkos tome što nisu bili stvoreni najneophodniji uslovi za početak primene istog a zbog čega je i Poverenik, zahtevao odlaganje početka primene za još godinu dana do čega, nažalost, nije došlo.

Iako na jedan potpuno nov i sveobuhvatan način reguliše zaštitu podataka o ličnosti i daje više prava građanima u odnosu na zaštitu njihovih ličnih podataka, napisan je nejasnim i nerazumljivim rečnikom zbog čega se ukazala neophodnost sveobuhvatne edukacije najširih slojeva društva sa pravima, obavezama i ovlašćenjima iz ovog zakona, Poverenik se opredelio za preventivu a ne represiju, kao i za edukacije i obuke što većeg broja subjekata obuhvaćenih zakonom, smatrajući da je to jedini pravi put ka što boljoj i efikasnijoj primeni ovog sistemskog zakona.

U narednom periodu Poverenik će posebnu pažnju usmeriti na ostvarenje dva cilja:

1. izmene i dopune (ili donošenje novog) Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje bi trebale da uvedu red u postupak ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ali i da promovišu mnogo značajniju i konkretniju ulogu Poverenika u tom procesu, i

2. usaglašavanje i harmonizacija svih zakona Republike Srbije koji se bave obradom podataka o ličnosti sa ZZPL.

Ipak, na kraju, a u svetlu činjenice da se upravo ovih dana održava međunarodna konferencija o globalnim klimatskim promenama, moram istaći da navedena dva prava iz oblasti rada Poverenika, kao uostalom i sva druga ljudska prava, izviru iz najosnovnijeg prava – prava na život, koje se mora tumačiti ne samo kao pravo na život pojedinca već kao pravo na život celog čovečanstva, celokupnog životinjskog i biljnog sveta na ovoj našoj divnoj ali, neodgovornim postupanjem mnogih, teško ranjenoj i napaćenoj planeti, a u krajnjem i kao pravo na život planete Zemlje kao takve.

Odavno je kucnuo poslednji čas za odlučnu akciju svih država i svih ljudi kako bi se spaslo ono što se još spasti može. Jer, nema i ne može biti ni poštovanja ostalih ljudskih prava bez zaštite prava na život.

I da ne zaboravimo: koncept ljudskih prava i njihove zaštite su smislili ljudi, odgovarajuće propise su doneli ljudi i zaštitom prava se bave ljudi a sva ta, kao i mnoga druga prava, krše neljudi. Zato: budimo ljudi a ne neljudi, očovečimo neljude i ne činimo ono što ne bismo želeli da se prema nama i našim bližnjima čini, kako bismo obezbedili budućnost za generacije koje dolaze posle nas… ukoliko već nije kasno!