Buđav "istorijski" budžet

U skladu sa vanrednom prirodom svega što vladajuća koalicija radi (vanredne konferencije za štampu, vanredni izborni, vanredni državni udari), sednica je počela u nedelju. Jer, eto, hitno je mnogo. Iako je predlog budžeta obavezan da u Skupštinu stigne najkasnije do 1. novembra, on je stigao u petak, 2. decembra, a već u nedelju, 4. decembra, seli smo u skupštinske klupe. Nije moglo ni do ponedeljka da se sačeka, toliko je hitno (ali je moglo da se kasni mesec dana). Zapravo to je samo izgovor, a glavni razlog što je sve zbrzano je da opozicija ne bi mogla da se kvalitetno spremi za diskusiju i podnese amandmane na Zakon o budžetu.

Mene su u budžetu interesovale dve stvari: koliko ima IT-a i koliko ima Niša (odakle dolazim) u njemu? Hajde da bacimo pogled na neke interesantne stavke, ili nedostatak istih.

Jedan od glavnih načina za poboljšanje administracije je e-Uprava. Svi smo videli koliko je pomogla elektronska prijava za zamenu zdravstvenih knjižica. U delu budžeta koji pokriva ovaj deo uprave zapazio sam nekoliko interesantnih stavki:

Trošak za razvoj softverske infrastrukture e-Uprave – 1.000 dinara

Nabavka hardverske infrastrukture potrebne za nesmetani rad celokupnog informacionog sistema za inspekcije – 1.000 dinara

Dakle, za prvu infrastrukturu, za celu godinu, trošak je 1.000 dinara. Za drugu infrastrukturu, takođe za celu godinu, trošak je opet 1.000 dinara. Te pare jedva mogu da pokriju kupovinu jedne USB fleš memorije od osam gigabajta, a naša izvršna vlast planira da tim novcem magično postavi celu infrastrukturu! Malo je reći da je ovo smešno. Možda je bolje da ovako male stavke nisu ni prikazivali u državnom budžetu na ovakav način, jer deluje neozbiljno.

Hajde da vidimo šta se planira za Grad Niš. Prostom pretragom budžeta, nailazimo na stavku za rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad. Ova sredstva dolaze iz prastarog ruskog kredita, dogovorenog još 2008. godine. Ako za poslednjih osam godina ništa nije bilo od rekonstrukcije, zašto bi naredna godina bila išta drugačija?

Ipak, ono što je mnogo veći problem od ove nepostojeće rekonstrukcije, jeste nepostojeća železnička obilaznica oko Niša. Ta obilaznica bi konačno izmestila prugu iz srca grada, koja sada Niš deli na dva dela, onemogućava spajanje bitnih ulica, a još i usporava saobraćaj. Projekat je usvojen, sledeći korak je eksproprijacija zemljišta preko koga bi prošla nova trasa, a za to je potreban novac.

E pa, drage Nišlije, nemojte da brinete – ni naredne godine neće biti ozbiljnijih pomaka na ovom polju, jer novac za to u budžetu za 2017. nije predviđen. Dakle, ako smo do sada cepali gume i razbijali kamen u bubregu svaki put kada smo kolima prelazili preko Palilulske rampe, bez brige – i u narednoj godini ćemo činiti isto! Što je još gore, Nišlije će nastaviti da ginu na pružnim prelazima, kao što se periodično dešava u našem gradu.

Još jedan problem koji se godinama razvlači i nikako da dobije svoj epilog jeste isplata svih zaostalih primanja radnicima Elektronske industrije (i još nekih preduzeća), kao i povezivanje radnog staža. Iako je novac za ovu namenu bio obezbeđen u budžetu u vreme kada je ministar privrede bio Saša Radulović, nakon njegove ostavke, ta stavka misteriozno nestaje iz budžeta, te joj se do dana današnjeg gubi svaki trag. Drugim rečima, ni u narednoj godini neće biti novca za naše sugrađane iz ovih preduzeća.

Poštovani radnici Elektronske, vaš problem je što ste rođeni u pogrešnoj zemlji! Nažalost, vi ste samo srpski državljani, a prema takvima se Srbija najgore odnosi. Eto, da ste recimo Južnokorejci, bez problema biste dobili državni novac u vidu subvencija za otvaranje fabrika. Ovako, kao obični građani Srbije, teško da od te iste Srbije možete da očekujete isplatu zaostalih plata. Ipak su stranci bitniji.

Kad smo već kod subvencija strancima, ima i te stavke u budžetu. Ovaj izdatak je sam po sebi izuzetno problematičan. Subvencije treba ukinuti i taj novac pametnije iskoristiti. Ono što posebno bode oči u spisku firmi koje će dobiti subvencije je britanska IT firma Endava. Naime, svi dobro znamo da je IT sektor jedan od retkih koji izuzetno dobro posluje. Toliko dobro, da nema nezaposlenih programera. Štaviše, Srbija se suočava sa ozbiljnim manjkom radne snage.

Šta će država Srbija postići subvencijom stranoj IT firmi? Olakšaće joj da „ukrade“ najbolje programere iz drugih kompanija u Srbiji, koje su mahom u srpskom vlasništvu! Dakle, Srbija ovim subvencijama bukvalno odmaže domaćem IT sektoru.

Da tragikomična slika bude potpuna, dok se iz državnog budžeta rasipaju pare za subvencionisanje strane IT firme, domaća programerska firma, Nordeus, koja je inače bez ikakve državne pomoći postala ozbiljan igrač na svetskom tržištu video-igara, do sada je donirala skoro milion evra u opremi srpskim bolnicama (između ostalih, i niškoj)! Znači, dok država pomaže stranu firmu i uzima od domaćih, domaće svojim novcem krpe raspadnute srpske bolnice.

Sve u svemu, koliko god nas predsednik Vlade usplahireno uveravao da je ovo najbolji budžet u „novijoj istoriji Srbije“ (šta god to značilo, a ja bih rekao ništa), istina je zapravo na drugom kraju: budžet je manjkav kao i bilo koji do sada. Loše je skrojen, ima mnogo novca koji ćemo nenamenski potrošiti, dati strancima, slupati na gluposti. Za to vreme, bolnice će nastaviti da se raspadaju, putevi će i dalje propadati, obrazovanje će da stoji u mestu. Ništa se suštinski neće promeniti nabolje.

Dokle ovako? Ne znam, ali uskoro dolazi šansa da se otarasimo ove neodgovorne i bahate vlasti. Zato pamet u glavu na proleće i obavezno na birališta!

Autor je inženjer računarstva i poslanik Dosta je bilo u Skupštini Srbije