Buđenje na Slaviji

Poslate su dve najsnažnije poruke ćutanjem i bukom. Dok se ćutalo, desetine hiljada ljudi je osećalo kako se nad njima uzdiže novi doživljaj pripadnosti i povezuje ih zajedništvom i odlučnošću. Kao da se na sve prenela snažna, nova i čista energija studenata, pa su se lako oslobodili apatije, sumnjičavosti i nataložene strepnje.

Novi polet i vera osnažili su prisutne i preneli im poruku da više ne sme da se ćuti i povlači . Ta osećanja pokrenula su saglasnost sa idejama, koje su promovisali mladi, i doživljaj slobode. Združeni glasovi iz hiljada grla potpomognuti pištaljkama i vuvuzelama, najavili su društveni preokret u Srbiji. Sadržaj ta dva sata nedeljnog popodneva, 22. decembra 2024. godine preneo se po Beogradu i kao blagotvorni vetar nadleteo ostatak uspavane , u lažima i zločinu, potonule državice, i označio početak borbe za demontiranje mafijaškog, uništiteljskog režima.

Studenti su na Slaviju došli neopterećeni strahom od lažnih autoriteta, sa jasnom svešću o sopstvenoj snazi i ciljevima.

Oni su deo digitalne generacije koja brzo misli, lako se povezuje sa drugima i konkretno artikuliše svoje ideje. Njihove poruke su shvatili i prihvatili njihovi roditelji, rođaci, komšije, profesori, nastavnici i hiljade drugih , godinama ponižavanih lažima i manipulacijama vlastodržaca.

Odvažnost i vedri duh mladosti kondenzovali su se u novu pokretačku snagu koju su prepoznali mnogi. Ta snaga je povezala roditelje predškolske dece i osnovaca da u Sava centru gromoglasnim protestom dočekaju pominjanje imena „čika Ivice“ i još nekolicine iz njegovog klana. Solidarno su članovi baleta i orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu izašli da se poklone publici sa podignutim rukama obojenim u crveno, i doživeli ovacije. Zajednički su profesori nekih srednjih škola odbili sramnu odluku Ministarstva prosvete da skrate trajanje prvog polugodišta, i nastavili rad sa svojim učenicima.

Okupatori i uzurpatori države ništa nisu razumeli, i krenuli su u „kontraofanzivu“ po isprobanom i već izanđalom modelu. NJihove reakcije i potezi primljeni su na nov način. Umesto doskorašnjeg besa i pokušaja da se kontra argumentima odgovori na besmislice, dočekale su ih duhovite opaske i smeh. Nenavikli na takve manifestacije i nesposobni da se prilagode novonastalim situacijama, reagovali su konfuzno, nagonski, predvidivo i detinjasto.

U grotesknim i komičnim nastupima prednjači gospodar ovih besprizornih hulja, lažova i lopuža. Preteći „kobrama“ manifestuje regresivnu , infantilnu odbranu, prisutnu u ranom detinjstvu, kad uplašeno dete protivnicima preti da će pozvati starijeg brata. Repertoar neefikasnih odbrana dopunjuje maskom lukavstva i pozivima na razgovore. Ovi pokušaji mu ne donose mir, jer su mu u fazama ekstremne napetosti potrebni snažni dokazi ljubavi i podrške.

Nevešto režiran i izveden performans sa „njegovim“ studentima“ i mnogo puta ponovljene priče o „neprijateljima“ , „stranim službama“ i „otimačima Kosova“ pokazali su da više nije u stanju da uradi bilo šta smisleno i logično. Društvene mreže su preplavljene sekvencama iz ove jeftine šarade uz obilje duhovitih komentara.

Glavna udvorica i ekstremna neznalica, predsednica parlamenta, u pokušajima da objasni kako je u državi na snazi rušenje ustavnog poretka i puč, otvoreno se eksponira kao ličnost bez dostojanstva i pristojnosti. Ona ne ume da prikrije primitivizam i nepatvoreno zlo, koje svakodnevno neograničeno plasira , budeći kod većine koji je slušaju osećanje gađenja i nipodaštavanja. Ostali iz vlastodržačke vrhuške ponavljaju reči vrhovnika, osećajući strah, jer vide da mu intervencije ne uspevaju.

Znaju da se na Slaviji dogodilo nešto nesvakidašnje i svesni su koliki broj ljudi je bio prisutan. Muči ih pitanje šta će se dogoditi ako se ponovo okupe i ne žele da se raziđu dok im se zahtevi ne ispune.

Odgovor nemaju, ali još uvek veruju da ga glavni među njima ima. Žele da sve što se događa nestane kao ružan san i oni bezbrižno ostanu na svojim komfornim pozicijama. Sa Slavije su im poručili da to više ne može. Čuli su ali ne veruju. Svi mi koji smo svesni opasne društvene konstelacije u kojoj smo, treba da im pomognemo da što pre poveruju.

Autorka je neuropsihijatar iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.