Šta se može „pročitati između redova“ o usvajanju budžeta?

Vrednosti iz usvojenog budžeta posmatraću, između ostalog, i u odnosu na rebalans budžeta za 2024. godinu (u daljem tekstu – ovogodišnji budžet). Predviđeni budžetski prihodi su veći od ovogodišnjih za 7,95 odsto a rashodi veći za 9,18 odsto.

U apsolutnom iznosu budžetski deficit je veći za 53 milijarde dinara, približno koliko su veća i predviđena kapitalna ulaganja (za 56,7 milijardi dinara), pa bi se moglo zaključiti da deficit raste zbog rasta kapitalnih ulaganja, koja su zajedno sa rastom ulaganja u poljoprivredu i rast standarda, kako se ističe, glavna karakteristika novog budžeta.

Međutim, iznos za kapitalna ulaganja povećan je za osam odsto, približno koliko i budžetski prihodi, što je, mnogo manje od ambicija u pogledu infrastrukturnih i drugih državnih investicija, a mnogo više od realnih potreba, budući da te investicije idu znatno ispred opšteg rasta ekonomije. Verovatno, neće proći ni pola godine do novog rebalansa zbog manjka para predviđenih za Surčinske i mnoge druge investicije.

Predviđena budžetska ulaganja u poljoprivredu povećana su sa 136,7 na 149,5 milijardi dinara ili za 9,36 odsto što je u skladu sa rastom ukupnih budžetskih rashoda, ali ne i u skladu sa očajnim stanjem u našoj poljoprivredi i stočarstvu. Pa šta onda brže raste? Porasli su predviđeni rashodi za zaposlene za 19,5 odsto i sredstva Fondu PIO za penzije za 17,1 odsto.

Budući da se planira povećanje plata u javnom sektoru za osam a prosveti za 11 odsto, ili se računa sa još jednim povećanjem plata, pa i broja zaposlenih ili je ovogodišnji iznos podcenjen. Sredstva Fondu PIO rastu brže od predviđenog rasta penzija, što znači da će doprinos iz bruto plata Fondu PIO biti manje izdašan nego ovogodišnji.

Predviđen je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,2 odsto što je manje od neophodnog za dostizanje onih koji su nam doskora gledali u leđa, ali, možda, više od verovatnog. U apsolutnom iznosu predviđa se da poraste za 7,5 odsto i dostigne iznos od 10.328,9 milijardi dinara ili 88,1 milijardu evra.

Javni dug će u odnosu na BDP, procenjuje se, iznositi 47,5 odsto, što znači da se predviđa da krajem 2025. godine iznosi 41,84 milijarde evra što je više od duga na kraju septembra ove godine (zadnji objavljeni podatak) za samo 3,69 milijardi evra.

Kako, ako sve predviđene direktne i indirektne investicije u vezi manifestacije Ekspo 2027., moramo, bezmalo, da završimo do kraja 2026. godine. Ne treba mnogo znanja da se zaključi da nam je budžetski kapacitet i BDP ispod ambicija i da nam preti mnogo veći dug od obećanog.

Na kraju, ono zbog čega najviše i ovakav naslov teksta. Dakle, predviđeno je da BDP u narednoj godini poraste za 7,5 odsto od toga realno 4,2 i po osnovu inflacionog efekta (deflator) 3,2 odsto. Zamislimo, da nam u 2026. i 2027. godini BDP raste godišnje po pet odsto realno, što svaki dobronameran čovek želi, uz inflaciju s kojom ste računali u 2025 godini, BDP bi 2027. godine, pri sadašnjem kursu dinara, iznosio 103,4 milijarde evra.

Znači, bio bi veći od očekivanog ovogodišnjeg BDP-a za 26 odsto, od toga realno za 14,9 i inflatorno oko 11 odsto. Na osnovu čega se uporno ponavlja da će prosečna plata krajem 2027. godine iznositi 1.400 a prosečna penzija 650 evra, ako će ovogodišnja decembarska prosečna plata iznositi sa svim bonusima i zaostacima maksimum 920 evra a prosečna penzija sa decembarskim povećanjem od 10,9 odsto ukupno 435 evra. To znači povećanje plata za tri godine za 52 a penzija za 49,4 odsto. Kako pobogu? Pa to je duplo brže od zamišljenog rasta BDP-a.

Poruka vlastima: Ako već morate da obećavate, obećavajte ono što je razumno. Da će plate i penzije porasti do kraja 2027. godine, recimo, za 30 odsto, te da će prosečna plata tada iznositi blizu 1.200 a prosečna penzija 565 evra, što bi uz napred navedeni realni rast BDP-a značilo porast kupovne moći plata i penzija blizu šest odsto godišnje. Pa da nas Bog vidi, i zaposlene i njihove nezaposlene i nas penzionere.

Ali za to nam je potrebna drugačija razvojna politika, drugačija sektorska i vlasnička struktura investicija, drugačuje bankarstvo, više spremno da podrži domaće potencijalne investitore, veće učešće dinara u dugovima države, drugačije, savremenim trendovima prilagođeno, obrazovanje, drugačiji način vladavine i striktno poštovanje zakonima propisanim procedura odlučivanja i, nadasve, institucije sa kadrovima sposobnim za stvaranje takve države i ekonomije.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.