Budžetski usisivač

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Dosta toga je sporno u ovoj najavi. Sistem finansiranja lokalnih samouprava u Republici Srbije garantuje njihovo normalno funkcionisanje. Naravno, koliko toga u finansijama lokalnih samouprava može da bude normalno, to je veliko pitanje?

Istorijat slabljenja lokalnog nivoa vlasti seže u devedesete godine i Miloševićevu eru i tada je taj nivo vlasti išao, neću preterati, čak i ka besmislu. Posle kraćeg perioda poboljšanja stanje, posle dvehiljadite godine, nastupa nov periodu finansijskog stezanja. Takav odnos prema lokalnim administracijama za posledicu je imao slabljenje poverenja građana u institucije lokalnog sistema. Najveći problem, svakako, predstavlja nemogućnost normalnog obavljanja zakonima poverenih funkcija i sistem komunalnih institucija zapada u velike probleme. Kada građanin bilo kog grada ili opštine izađe iz svog stana brzo će se suočiti sa nepokošenom travom na igralištu, sa javnim prevozom koji je neredovan, sa saobraćajnicama koje su pune rupa…

Sistem lokalne vlasti je taj koji je najbliži građanima i u razvijenim zemljama postoji duga tradicija supsidijarnosti vlasti, odnosno spuštanja ingerencija na niže, odnosno regionalne i lokalne nivoe. Taj proces obavezno je praćen i finansijskim osnaživivanjem nižih nivoa vlasti. Nažalost, kod nas je proces suprotan. Autonomna pokrajina Vojvodina već godinama nema Zakon koji bi regulisao njeno finansiranje, a lokalne samouprave su pretvorene u pukog posmatrača i čini se da imaju samo kašičicu koja će biti napunjena po potrebi ili po zasluzi.

Sada bih se vratio ministarki Udovički. Možda je njoj promaklo, ali preciznim analitičarima nije, da je u prvih deset meseci ove godine u budžete lokalnih vlasti transferisano čak 15 odsto sredstava manje nego za isti period 2012. ili 2013. godine. To je 15 odsto sredstava manje za rešavanje lokalnih problema. Mnogo! Još je gore što je to novac koji sa nižeg nivoa vlasti ide ka višem, a onda deo treba da se vrati nazad. Vidimo da se u maloj meri vraća.

I sada postoji namera da se zakine još sredstava lokalnim samoupravama. Moram da primetim da je to veoma loša odluka, koja će još više pogoršati stanje u manjim sredinama, povećati jaz između Beograda i ostatka zemlje, a biće uvod i u novi demografski pad. Lek je u boljoj organizaciji zemlje. U sistemskim promenama i u decentralizaciji zemlje. Lek je i u poštovanju Povelje o lokalnoj samoupravi koju je Srbija ratifikovala 2007. godine i obavezuje je na stalno poštovanje i unapređivanje položaja lokalnih vlasti. Nadao sam se da ministarka Udovički možda i razume tu priču. Bojim se da joj je ipak strana.

I na kraju, Ustav Republike Srbije garantuje građanima pravo na lokalnu samoupravu. Dakle, ne upravu, nego samoupravu. Valjalo bi se ponašati u skladu sa Ustavom države, kakav god da je.

*Autor je pokrajinski poslanik LSV