Buka u Bečeju

Najčešće se to svodi na žalopojke među poznanicima, jer ljudi jednostavno nisu uvereni da ih od buke mogu zaštiti propisi kao što je to Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini. A institucije samostalno ne preduzimaju baš ništa što ima efektivnu zaštitu građana od buke. Zato se čini da i kada postupaju zbog buke u domenu svojih nadležnosti, one to čine nevoljno i pro forme. Kako se zagađenje bukom u životnoj sredini samo uvećava, jasno je da je nečinjenje institucija glavni razlog za to.

Zabluda je da se noćna buka dešava samo u velikim gradovima. U Bečeju, nekad mirnom vojvođanskom gradiću, mira ima sve manje. Petkom i subotom uveče, a posebno u letnjim mesecima, ugostiteljski objekti emituju muziku koja u domovima Bečejaca stvara ogromnu buku. Pa tako, u ulici lepog naziva – Zelena ulica, nema više ni lepote ni mira jer do duboko u noć odzvanja preglasna muzika iz kafića.

Nakon nebrojenih neprospavanih vikenda i uzaludne nade da će ugostitelji uvažiti činjenicu da su otvorili lokal u sred dela grada za stanovanje, te da tome moraju prilagoditi koncept rada, odnosno da će im inspekcija to „objasniti“, jasno je da jedino prihvatljivo rešenje može biti ono koje nije kratkog daha.

Da bismo došli do rešenja neophodno je da se o problemu prekomerne buke vodi širok dijalog u zajednici, da se prepoznaju i priznaju različite potrebe različitih kategorija stanovnika i da se nađe rešenje koje će to uvažiti kako bi i ugostitelji radili i stanovnici mogli da uživaju neometano pravo na odmor. Na žalost, problem buke u urbanoj sredini se često namerno ignoriše ili relativizuje. Najčešća relativizacija za opravdavanje visokih decibela koji se prolamaju kroz noć jeste ona kako je potrebno da grad živi.

Međutim, pravo građana da u svom domu ne trpe buku i poslovanje ugostitelja međusobno se ne isključuju. Dobro zvučno izolovan objekat svojom noćnom zabavom ne bi uznemiravao nikoga u okolini. Ko želi da zabavlja publiku kojoj prija zvuk pojačan do daske, jednostavno mora da razmišlja o zvučnoj izolaciji. Uostalom, mi već imamo propise koji ugostitelje na to obavezuju.

Nije dozvoljeno zloupotrebljavati pravo da se nešto što je inače dozvoljeno, a to je emitovanje muzike u svrhu zabave koja je legitimna ljudsku potreba, pretvori u nasilje nad ljudima. Ipak, često se terevenke uz nenormalne decibele pravdaju kao naš turistički potencijal, pa se onda maltretiranje građana bukom opravdava višim interesom. Osim što je ovo zbog štetnog uticaja na zdravlje ljudi potpuno nemoguće opravdati, istovremeno je potencijal taman onoliko koliko je naša ekonomska prednost to što smo jeftina radna snaga.

Odsustvo prekomerne buke kao mirno uživanje imovine ne sme biti privilegija i zato borba protiv buke postaje sve važnije političko pitanje jer buka nije lični nego društveni problem. Ona predstavlja zdravstveni rizik, a zagađenje bukom aspekt je ugrožavanja životne sredine koje je i pravno i političko pitanje.

Prilikom donošenja novog Zakona o buci prošle godine, isticano je da je glavni razlog za taj novi zakon buka koju stvaraju ugostiteljski object. Na ovo su prethodno uporno ukazivali građani i aktivisti koji su međusobnim povezivanjem i delovanjem, i u javnosti i kroz institucije, uspeli da da ovu temu dovedu u fokus političkog i zakonodavnog delovanja.

Iako se problem buke često mora otkloniti na lokalnom nivou, trajno rešenje je moguće samo kroz menjanje odnosa institucija prema zagađenju bukom, sistemski. Neophodno je prestati sa umanjivanjem škodljivost buke po zdravlje i neophodno je da se buka prizna kao vid nasilja koji ugrožava prava ljudi, od prava na život do prava na imovinu. Borba protiv buke nije borba građana protiv ugostitelja (a sigurni smo i da su nam neki od njih saveznici), nego zahtev da država poštuje svoje sopstvene propise, jer kada apeli i prijave građana nailaze na ignorisanje ili dovode do nezadovoljavajućih rešenja, to je jasan trag institucionalnog nečinjenja.

Kada budemo mogli reći: „Lep ti i prijatan provod do zore, a ja odoh da spavam u miru, jer ako sam neispavan mogu da pogrešim i sebi ili nekom drugom ugrozim život“, tada ćemo biti na pravom putu. Sigurno niko ne bi želeo da njega ili njemu blisku osobu operiše neispavan hirurg izmučen prethodne noći treštanjem iz obližnje kafane. Odmor i zabavu ne treba da posmatramo kao nešto što se međusobno isključuje, jer oni koji hoće da se bave ugostiteljstvom treba da rešavaju taj problem uz pomoć institucija, a ne da ceh zbog buke nesanicom plaćaju nedužni građani u susedstvu bezobzirnih ugostitelja.

Damir Krkobabić

Aleksandra Bulatović

Građanska inicijativa

Ujedinjeni protiv buke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.