Bulevar Gorana Vesića

Mada sam ovde rođen pre više od osam decenija, uvek sam bio protiv isticanja toga.

Pa i moji roditelji su došli u Beograd, različitih nacionalnosti i vere, i ostali ovde, prihvaćeni od stanovnika ovog divnog grada.

Muka mi je od kada je najavljena masovna promena naziva ulica i datih obrazloženja i komentara.

Zar zaista nema pametnijeg posla u našoj zemlji od ovoga.

Zar je zaista zadatak političara da permanentno izazivaju neke sukobe i nesuglasice, ne samo sa drugim narodima već i među svojim građanima, kako bi imali šta posle toga da rade.

Ako g. Goran Vesić uživa u tome šta je sve „priredio“ Beogradu, a očigledno je da toga nije svestan, onda bi neki stručni ljudi trebali ozbiljno da se pozabave njime, zaista je krajnje vreme, a i zaslužio je.

Mislim da suština i posledice promene naziva ulica još nisu prikazane.

Nama građanima  ostaje samo naša svest, savest i nada da se čuje kako to stvarno izgleda u životu:

Nedavno sam odvezao kola u devet časova na zakazani tehnički pregled i registraciju. Sam tehnički pregled je prošao u redu i stručnjaci AMSS su me poslali na šalter. Tako je počelo: sa prvog šaltera sam sa „papirima“ upućen na  drugi pa na treći šalter, e tu je zapelo: „Ne slaže Vam se adresa u ličnoj karti sa adresom u saobraćajnoj dozvoli, ne mogu Vam izdati saobraćajnu dok ne promenite ličnu kartu.“

Odmah sam otišao u MUP N-Bgd i posle čekanja u redu na četiri šaltera , naravno i novog plaćanja, već nešto pre 16 časova sam požurio u AMSS sa potvrdom da dobijam novu l.k. za sedam dana. „Izvinite, sa ovom potvrdom možete samo u MUP-u dobiti novu saobraćajnu.“

U MUP-u su mi lepo objasnili da je to sve neophodno jer sam PROMENIO ADRESU.  „Izvinite ja  sam rođen u Beogradu i zadnjih 30 godina nisam menjao adresu, vi ste je menjali a ja snosim troškove i ovoliko maltretiranje.“  I tako, zahvaljujući „Elektronskoj upravi“ (EU) „već“ oko 18 časova sam stigao kući. Onda sednem i razmislim ovako:

U Bul. maršala Tolbuhina, doskoro Goce Delčeva, stanujem u zgradi sa 4 ulaza po 40 stanova, takvih zgrada je više. U svakom stanu po nekoliko građana mora da menja sva dokumenta. Uplate se mere milionima dinara a gde je maltretiranje građana. U međuvremenu čitam da je to baš učestala pojava. Svi u vlasti prebacuju „krivicu“ jedan na drugoga. Sada dolazimo do poente: „Neko“ je dao veoma KREATIVNU IDEJU kako napuniti opštinsku kasu, naravno bez nekih tamo „povećanja cena“ jer to nije popularno među građanima. Otuda i sve učestalija pojava da se čak i samo jedan deo dosadašnjih ulica preimenuje, jer nemaju sve opštine ulice „pogodne“ za to. Ostaje nam još mogućnost da se samo jedna strana ulice preimenuje, efekat po budžet opština će biti isti, ali tu je i šansa da se zbog povećanog obima posla skine zabrana za zapošljavanje u njima.

Pošto ovo smatram za čisto političku odluku koja veoma šteti građanima, navešću i konkretan primer: Zamislite stanovnike Krunske ulice u Beogradu koja je imala ovakve promene: Prvobitno se zvala Krunska, zatim je preimenovana u Moskovska, pa u Proleterskih brigada da bi se sada ponovo zvala Krunska, ili Ul. kralja Aleksandra sa oko 400 kućnih brojeva koja je tri puta menjala ime. Da li su to bile političke odluke ili odluke u korist građana, i koliko je sve to koštalo te građane i kakve zbrke to stvara u svakodnevnom životu, ništa tu ne znači EU i kompjuteri, u red na šalter, čekaj pa plati, čekaj na sledećim šalterima pa posle 10-ak dana ponovo u red na šalter da dobiješ potreban dokument. Voleo bi da vidim u nekom od tih redova bilo koga od tih čija je ovo „briljantna“ ideja.

Ostaje nam samo da se na adekvatan način zahvalimo zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću pa predlažem sledeće: Negde na Karaburmi završava se najveći gradski kolektor za prečišćavanje kanalizacije. Toj ulici, u znak sećanja i zahvalnosti građana, treba dati ime Bulevar Gorana Vesića.