Godinama već propali fudbalski velikani Zvezda i Partizan duguju ogroman novac gradu Beogradu za struju, vodu, telefone, grejanje, a državi Srbiji još veće pare za poreze i nikom ništa.
Ta danas trgovinska a ne više fudbalska preduzeća, nastavljaju međutim nesmetano da posluju – prodaju i kupuju igrače a da pritom profit ne ide u klupske već u privatne kase onih kojima je vlast velikodušno dala da bez ikakvih obaveza i odgovornosti vode ta nekadašnja opštenarodna dobra. Tako nešto mogućno je samo u banana republikama.
U Srbiji je izgleda potpuno izvetrio duh pobune kojim su se odlikovali ljudi sa ovih prostora. Jer propast fudbalskih velikana je benigna stvar u odnosu na katastrofu koju nam vlast gotovo svakodnevno priređuje evo već nekoliko godina. Žmurimo i ćutimo kao da je u Srbiji sve u redu, kao da je život normalan. Kao da je normalno da toliki ljudi poginu u padu helikoptera a da niko ne odgovara? Kao da je normalno da u vrhu vlasti sede ljudi sa kupljenim dakle lažnim ili falsifikovanim diplomama? Kao da je u redu da neko sruši čitav jedan gradski kvart i da se vlast posipa pepelom? Kao da nam nisu protivustavno smanjili penzije? Kao da nas mediji ne dave politikom 24 sata dnevno a vlast tvrdi da je štampa slobodna? Kao da ratni huškač Šešelj nije ponovo u Parlamentu gde širi svoj nacional-šovinizam uz podršku vlasti? Kao da ne postoje tolika ulična ubistva, bez policijskog i sudskog procesuiranja? Kao da tolike tajne i javne policijske službe svako malo ne insceniraju državne udare ili atentate na političare koji su pod njihovom zaštitom?
Kao da se premijer gotovo svakodnevno paunovski ne šepuri na TV ekranima i naslovnim stranama svih novina? On je funkciju premijera pretvorio u katedralu srpske vlasti, u kojoj se „svome Bogu“ mole toliki novinarski perjogladitelji i partijski podrepaši. Jer čovek koji sve zna i za sve se pita i ne može biti ništa drugo nego čovek kome je Srbija isto što i nekom bakalinu njegova radnja. AV svakodnevno tvrdi da Srbija u mnogo čemu istorijski napreduje, a u stvari Srbija kao ozbiljna država ne postoji. Sa njim i njegovom vlašću, Srbija je definitivno izgubila i svoju prošlost, dok kultura, ekonomska i tehnološka i svaka druga budućnost postaje mislena imenica.
Ostavka Vučića na mesto premijera i povlačenje iz politike imali bi vrednost najsvetlijeg društvenog i moralnog uzora. U protivnom ostaje nam da čekamo trenutak kada će duh bune iz Srbije da grune.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
