Cake i cakice

Prva „greška“ je ta da Krstić pokušava prizemnom doskočicom da se izvuče iz svog prvobitnog nasrtaja na Kovača. Pa tako ismeva sve one koji su mu zamerili što se poigrava rečima zlih konotacija, pa (između ostalog) Kovača naziva „stožernikom…“. Koristeći samog Kovača, Krstić nastavlja ismevanje, pa „dokazuje“ kako su stožer i stožernik srpske reči, te nema šta iko da pomisli da ih je on to koristio sve gledajući u ustaške činove.

Krstić, kao, ne uviđa da ono što je dozvoljeno „Uvređenom“, nije dozvoljeno i „Uvrediocu“. Kovač je svoje pozivanje na to da je „ustaša“ srpska reč, izgovorio kao neko koga je Ćosić tom rečju želeo da uvredi, pa kaže (za Dobricu) – „Morao je bolje definirati uvredu“. Mogao je Kovač i da se uvredi, verovatno i jeste, ali je koristeći se svojim zanatom, glatko i sa humorom, „returnirao“ serviranu mu uvredu.

Krstić, naprotiv, skoro šešeljevski, pokušava da nas ubedi kako je on sve lepo napisao, od početka je mislio samo na „srpski izvor reči stožernik“, a ni na kraj pameti mu nije bilo da ikoga vređa. Pa shodno tome, „uvređeni“ su u stvari oni koji zlo misle i svukud vide nekakve reference na NDH ustaše i stožernike.

Druga Krstićeva kafanska doskočica je ta da Pavla Raka naziva „izvesni“. Ako kojim čudom Nebojša Krstić zaista i ne zna ko je Pavle Rak, uprkos, ako ništa drugo, Rakovih brojnih tekstova u Danasu, neko ko nosi titulu „savetnik Predsednika Srbije za medije“ bi morao da se potrudi da sazna ko je taj „izvesni gospodin Rak“ sa kojim želi javno da polemiše. Ako ništa drugo, to nalaže najobičnija pristojnost. A ako baš to i ne želi, ista ta najobičnija pristojnost u komunikaciji mu nalaže da se uzdrži od prikrivenih uvreda tipa „neki tamo, za koga nikad čuo nisam“.

I nije samo stvar u tome kakav utisak ostavlja sam Krstić, po tome kakvi su mu savetnici procenjuje se i sam „savetovani“. Tačno je da savetnici imaju pravo i na „sopstveno“ mišljenje (mada je pravilo da savetnici najviših predstavnika izvršne vlasti to mišljenje ne iznose javno sve dok su na funkciji), lepo vaspitanje je nešto što moraju da pokazuju u svim javnim nastupima, pa bilo oni državni ili privatni. Ne treba valjda da se ubeđujemo da svaka Krstićeva nepristojnost neminovno postaje i Tadićeva.