Čardak ni na Istoku ni na Zapadu

Izgleda da sve ide u tom pravcu. Čak i MORAMO, ono neveliko MORAMO, čak se i ono lomi u komade i komadiće. I to samo zbog te jedne reči – moramo. Ne znam zašto jedni ne ostanu MORAMO, a ovi drugi postanu NE MORAMO, u smislu, ne moramo više trpeti zagađenje, ne moramo više trpeti ovo, ni ono, mi imamo rešenje. S nama više ništa ne morate trpeti. Gotovo je sa trpljenjem. Tako nekako… A taman smo pomislili da smo kao i ostali normalan svet dobili jednu pristojnu zelenu stranku, koja se svuda i zove tako – zelena, ali kod nas nije moglo. Ne znam zašto, ali nije moglo. I tako je, eto, kod njih zapelo oko naziva.

Doduše, treba to razumeti, partija je sve više, raspoloživih reči sve manje. Velika potražnja za rečima, uz ograničene zalihe – ko još pravi nove reči, tek poneki pisac, ali ko još uzima pisce za ozbiljno – dovodi do nestašice. Prost zakon tržišta. Razumem i Ponoša što traži pomoć oko naziva nove stranke. Muke s rečima. Ne znam zašto novoformirane partije ne pređu na brojeve: Stranka broj 1. Stranka br. 2, i tako dalje, ili se odmah dohvatiš nekog visokog broja: Stranka Milion.

Dakle, MORAMO ima jezički spor, nijedan drugi, ali taj je baš ozbiljan. A čini se i da iza razlaza Jeremića i Đilasa takođe stoji jezički problem, jer se Jeremić u suštini naljutio na Đilasa zbog jednog razgovora. Zbog puke razmene reči. Ko bi rekao da smo postali takvi jezički čistunci…

Tačno je da reči mogu biti nezgodne, višeznačne, a ako osnivaš stranku, treba istražiti i da li su našeg porekla ili su tuđice, ne daj bože uhvatiš se za neku stranu reč, onda si izdajnik, a treba se kloniti i turcizama, kojih nije malo, vrebaju na svakom ćošku…

Eto, da reč ČARDAK nije turcizam, ja bih da sam na mestu neke ganc nove partije posegla upravo za tim nazivom. Odmah dobijaš asocijaciju na bajku „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, a gde je bajka, tu je i tradicija, tu je i narodna mudrost, tu je i naravoučenije. Nama upravo sada treba naravoučenije. Iskustva imamo, svašta smo preko glava preturili, ali ne umemo da izvučemo pouku. Nova stranka Čardak pomoći će nam da ostavimo prošlost iza sebe, ali ne tako što ćemo je odbaciti, već ćemo je iskoristiti da iz nje izvučemo naravoučenije, i onda na njemu sagradimo budućnost. Naravoučenije – temelj budućnosti mogao bi glasiti slogan stranke Čardak.

Dakle, Čardak je nešto što potpuno odgovara Srbiji u aktuelnom trenutku. Ako već krećeš u burne političke vode, poželjno je da najpre što preciznije definišeš stvarnost, pa se posle okrećeš budućnosti. Polaziš od realnosti, kakva god bila, ne zanosiš se i ne zaluđuješ narod, kažeš, eto, to smo mi, dotle je došlo, mi smo čardak. Čardak ni na nebu ni na zemlji. Čardak ni na Istoku ni na Zapadu. Na nebu nismo, jer nebeski narod nismo, da se ne lažemo, a pošto smo sve malobrojniji, sve lakši, više nas ni Zemljina teža ne drži, te lebdimo. Iz čardaka, te skromne kućice na stubovima, gledamo život. Samo posmatramo. Pomno motrimo na život, jer on zna da bude vrlo nezgodan, stražarimo i čekamo da se svet vrati u normalu, jer taj svet je potpuno poludeo, čekamo da prođe kriza, i politička i ekonomska i energetska, da prođe i još ovo malo preostale korone, čekamo da stanu ratovi, pa ćemo sići na Zemlju. Pa ćemo onda živeti. Putuj, Evropo, reče naš Panonski Mornar.

Neka nas u kućici. Ne moramo na more, ni u banju, ni na planinu, ne moramo nikud. Ne moramo čak ni na onaj brzi voz, ionako ga kamenuju. Policija kaže da traži počinioce, ali mislim da nemaju pravu taktiku. Počinioce treba tražiti među nečitaocima Mišiminog „Zlatnog paviljona“. Ili, uopšte, među nečitaocima. Jer čitaoci čitaju, oni ne kamenuju. A među istim Mišiminim nečitaocima možda su i svi oni koji ljubav prema Istoku hrane mržnjom prema Zapadu. Dakle, čardak. Tu da se skupimo, zbijemo, i spremni dočekamo zimu i glad.

Autorka je književnica i slobodna novinarka