Čarobne laži o Vuku i Aleksandru

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Aleksandar od Jugoslavije“ je sprdnja sa istorijom. Bukvalno prepoznajem Vukove stavove koje je kralju uvalio u svojoj knjizi. A krunski dokaz da je to ekstra loša knjiga je patetika. Aleksandar je bio upravo sušta suprotnost patetičnog čoveka kog je je Vuk opisao. Ko zna možda je Aleksandar iz romana u stvari kako Vuk sebe projektuje da je on bio na mestu Aleksandra.

2. Aleksandar je samo JEDAN od onih koji su zasluzni za ujedinjenje u Jugoslaviju.

3. Roman Vuka Draškovića je falsifikat jer je zasnovan na liku kojeg je autor izmislio Luki Jovanoviću Mesečini. O tom čoveku ne postoji nikakav valjan istorijski izvor, pa čak ni neki lažan. U najbolju ruku knjiga je samo fikcija, ali to bi onda trebalo reći, a ne predstavljati to kao istorijski udžbenik. Autor navodi da su pronađeni zakopani zapisi Mesečine u kojima se nalaze nove cinjenice o kralju Aleksandru. Neverovatno da se niko ne oglašava po tom pitanju. Potpuno je svejedno u kakvom je svetlu u knjizi, a posle i u seriji, prikazan lik kralja kada je sve samo plod mašte, a bogami i prevare, autora Drašković. Pozivam sve koji ne veruju da pokušaju nešto da pronađu o Luki Mesečini.

   1. Brajko, kako ti samo uspelo da zaključiš da roman nije udžbenik iz istorije? A ceo svet je vekovima živeo u zabludi, da je plod mašte pisca, u stvari najdetaljnije opisivanje istorijskih događaja. A kako si ga samo provalio za Luku Mesečinu, fascinantno.

   2. Vuka Draškovića nikad ne preskoče oni koji
      „… roman nijesu čitali, ali ga najoštrije osuđuju…“

   3. Malo vise skole ne bi skodilo. Po tom nahodjenju svi romani zasnovani na nekom istorijskom dogadjaju ili istorijskoj licnosti su falsifikati. Nadjite, makar u wikipediji, definiciju romana.

4. Eh te novosti… kao da su preuzeli deo redakcije Politike ekspres.

   1. Roman vuka draskovica aleksandar od jugoslavije je jedan o bolji zadnji pedeset godina..I sve on sto je aleksandar stvorio.komunsti su unistili
      ..

5. Видим да нисам једини препознао Вукове ставове из Александрових уста. Видим да нисам једини који зна да није краљ једини, сам и на своју руку правио Југославију.

6. Političarima sudi istorija na osnovu rezultata, a Aleksandar je, uz Miloševića, najveći gubitnik Srba u XX veku.

7. A sto citati Vuka?Citajte Ivu Andica, I sve ce vam biti jasno.Njegove hronike su istorijske ccinjenice, a novi ‘istoricari’ falsifikatori za svoj racun I svoj dzep.

8. Sve ovo sto se desava je posledica istine da nam rusi u koje se vecina srba kune nisu pomogli…kad se zna da su u tome ucestvovali englezi,francuzi,italijani i rusi svi protiv Srbije ostaje istina koja je tacna-Amerika nam je pomogla njeno misljenje je bilo presudno i Srbija je dobila ono sto je zasluzila svojim ucescem u ratu…ostaje pitanje kako to da nam je Amerika pomogla a ne nama toliko dragi rusi i ostali?

   1. Kao sto nam.je.pomogla i 90 ih a ti se kunes u nju.

9. И Југославија је само облик Велике Србије – она је у одређеном смислу била и Велика Хрватска и Велика Бошњачка итд, али Срби су у њој били већина и самим тим су перципирани као окупатори. Такве државе – у којима више од пола становништва жели да се отцепи – тешко је одржати сем у случају јаке диктатуре и повољних спољнополитичких околности. Али која је онда поента те државе – ко би могао да буде срећан у њој?
   Зашто се очекивало да би нпр. Словенци и Хрвати радије живели у Југославији него у АУ? Шта то Словенце нарочито веже за нас? То је била држава у којој, сем Срба, остали народи или нису ни под којим околностима желели да живе, или су трпели док су морали. Колико год то била лепа идеја, била је потпуно неодржива. Можда би се успело да се кренуло неким другим путем, у неко касније време, где би се независне државе прво ујединиле у неки савез, па касније евентуално и у државу (по принципу ЕУ), али ко то може да зна – то је све у домену нагађања.

10. „Aleksandar“ sve vreme deklamuje sentence koje Vuk Draskovic ispoveda (i propoveda) vec 30 god po “srpskim zemljama”. Jedno je pitanje koliko je taj prikaz faktografski verodostojan a druga je stvar zloupotreba dramske forme u cilju politicke propagande. Posle serije imacemo kompendijum Draskovicevih politickih “vjeruju” a koga zanimaju istorijske istine morace da se sam potrudi

11. Ja sam verovatno poslednji živi čovek koji je video kralja Aleksandra živog, negde krajem 1933 ili u proleće 1934, kada sam ja bio dečačić od 8-9 godina. Sećam ga se živo: On, u oficirskom šinjelu sa sabljom zataknutom kroz džep, hoda sam, zamišljen, Terazijama pored kompleksa bioskopa od Novakovića do Kasine, a nekoliko koraka iza NJega, kao jedina pratnja, prati ga žandarmerijski narednik. Svet, odrasli i deca, zastajkuju u znak poštovanja dok On prolazi. Nezaboravna slika Kralja-ratnika.
    Inače, pratim seriju, zapazio sam da je čin Ujedinjenja smandrljan, a nije tako bilo: beseda dr Ante Pavelića, pa Regentov odgovor. Besedu i odgovor je trebalo dati kako valja, Pavelić se obratio uljudnim rečima, rekavši da mu sada predstavnici S-H-S predaju svoju sudbinu u ruke, izjavivši da se nada o ispunjenju Krfskom sporazuma Pašić-Trumbić i obrazovanju zajedničke Vlade 2/3 glasovima poslanika i svih krajeva zajedničke države, obrazovane posle Parlamentarnih izbora. I od toga trenutka počinje agonija: Vlada je formirana običnom, a ne dvotrećinskom većinom. Pogledajte malo zapisnike. Ne može ničija „umetnička sloboda“
    da siluje istinu.

    1. E pa starino sretne ti godine junace !! Samo odluci da li si 1934 imao 8 ili 9 godina. Pa ti imas 97 godina onda i pises na kompjuteru. Svaka cast.