Čašćavanje tuđim parama

Kod nas je pred ove izbore druga taktika: pola pre, a pola posle obavljenog posla. Mladi do 30 godina su dobili po 100 evra sada, a za drugi deo od još 100 evra predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić je rekao: „I u drugoj polovini godine, ukoliko naravno ne izgubimo na izborima 3. aprila, moliću ljude da još jedanput pomognemo mladim ljudima.“ Mora se priznati da je ova taktika sa šargarepom mnogo bolja od one sa štapom.

U svakom slučaju čini se da je borba za opstanak na vlasti prevazišla pakete sa paštetom, uljem i šećerom, pa i onih „2.000 za gospođu“ i da se prešlo na tešku artiljeriju.

Pre neki dan usvojena je uredba kojom se daje do 20.000 evra subvencije porodicama sa bebama za kupovinu kuće ili stana. Pa je onda predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić objavio da razmišljaju da uvedu da vrtići i jaslice budu besplatni za sve građane Srbije. „Želimo da olakšamo roditeljima i da država preuzme svu brigu na sebe. Još razmišljamo i nismo doneli odluku, ali verovatno bi to moglo da krene od 1. septembra“, izjavio je on dodajući i da „bismo imali 70 miliona čistog gubitka“.

Prethodno su penzioneri dobili po 20.000 dinara jednokratne pomoći, a u januaru je i zdravstvenim radnicima podeljeno po 10.000 dinara.

U 2020. godini deficit budžeta iznosio je 458 milijardi dinara ili 3,8 milijardi evra. U 2021. godini deficit je iznosio 286,1 milijardu dinara ili 2,4 milijarde evra. U 2022. godini defcit je planiran na oko 1,7 milijardi evra. Javni dug na kraju prošle godine prešao je 30 milijardi evra. To je 57 odsto BDP-a ili svega što proizvedemo u Srbiji za jednu godinu.

Za tri godine skoro osam milijardi evra će biti manjka u državnoj kasi. Troškovi tokom pandemije, nabavka medicinske opreme, izgradnja kovid bolnica, pomoć privredi, pa i građanima koliko god neselektivna, bila je opravdana. Većina zemalja pribegla je deficitima kako bi održala ekonomiju dok kriza sa pandemijom ne prođe. Ali Srbija je još u prvom tromesečju prošle godine dostigla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti i prošlu godinu zabeležila visok privredni rast.

Međutim, osim privrede, rasla je i inflacija i dok većim delom cene skaču zbog svetskih neravnoteža i geopolitike, jednim delom rastu i zbog silne državne potrošnje.
Ovakve populističke kampanje pridobijanja glasača narativom „mi smo vam dali penziju“, „mi smo povećali plate“, „mi dajemo majkama“, moguće su samo zato što stanovništvo ne razume da država nema svoj novac.

Država raspolaže samo onim što je uzela od sadašnjih građana kroz poreze i druge namete i onim što će uzeti od budućih građana zaduživanjem. Kada naspete rezervoar evrodizela od 50 litara, 4.602 dinara ste uplatili državi. Kada u prodavnici potrošite 10.000 dinara skoro 2.000 dinara ste uplatili državi. Kada zaradite i primite svoju platu od 65.000 dinara, znajte da je poslodavac još 40.000 dinara uplatio državi u svoje i vaše ime.

Tako da svaki put kada država podeli po 100 evra, to ste sami sebi uplatili, a još pride ćete da platite i dva-tri evra za kamatu na kredit iz kog su vam te pare isplaćene.