Čaušesku, Ilijesku i SNS

Postoji 700.000 državnih službenika u formi članova ubeđenih da su doživotno zaposleni u državnoj upravi, a sa tendencijom da nakon odlaska u penziju svoj radni sto predaju deci i unucima.

Njima je svejedno da li su učlanjeni u SNS i glasaju li juče za DS, danas za SNS, sutra za neku treću stranku.

Sve dok Neko Njima garantuje doživotno zaposlenje u državi i državne privilegije. Pre svega imunitet od krivičnog gonjenja i slobodnu trgovinu uticajem državnog činovnika, zarad sad već široko razgranatog i izukrštanog privatnog biznisa.

Stoga biračko telo Predsednika SNS kao aktuelnog garanta tih privilegija broji 700.000 zaposlenih u državnoj upravi i članove njihovih porodica. Sa oko 500.000 penzionera, zajedno čine Vučićeve sigurne glasove.

Na drugoj strani nalazi se oko četiri miliona građana. Nisu nužno protiv, ali nisu ni za.

Podsetimo se kako je Vučić došao na vlast: doveo ga je Tomislav Nikolić.

Preciznije, došli su u simbiozi.

Ali je Nikolić prvi osvojio vlast uzvikom „Tako mi Bog pomogao!“ i udarcem šake o sto.

Pa su činovnici u strahu glasali za Tadića, a većina građana, uključujući i autora ovog teksta, za Tomu.

Kako bi ispunio obećanje i odstranio parazite iz umirućeg državnog organizma.

Stoga je nerealno očekivanje da Aleksandar Vučić napusti stranku, a posebno je daleko od realnosti izjava Predsednika da bi on dobio više glasova kad bi napustio.

Naprotiv, Vučić je talac SNS-a.

Ono što je neizvesno jeste da li će i ko pokrenuti odlučujućih dve trećine sada pasivnih građana Srbije.

Neodlučnost, fraziranja i opšta mesta kakva sada vidimo u opoziciji ne idu tome u prilog.

Ono što se previđa, međutim, jeste da opozicija ne mora da bude faktor promene. Koji može doći, i verovatno će doći iz vlasti.

Nisu u pitanju frakcionaške borbe, reč je o prevlasti. Po pravilu, sukob se uvek odvija u najužem vrhu stranke i latentan je.

Pobeđuje onaj ko obezbedi podršku presudnih faktora. Koji su to faktori, zavisi od okolnosti.

Njih diktira bezbroj situacija, stoga držalac vlasti teži da neprekidno ima punu kontrolu kretanja u državi. Ali, faktori mogu biti i spoljni, a najčešće su kombinacija spoljnih i unutrašnjih.

U Danasu teče feljton o padu Čaušeskog.

Poznato je da ga je nasledio Ilijesku, koji je studirao sa mladim Gorbačovim šezdesetih godina prošlog veka.

Ilijesku je uživao veliko poverenje Kondukatora, toliko, da je bio stalni gost za trpezarijskim stolom Porodice. Ali on je bio samo jedan od mnogih, okolnosti su ga učinile naslednikom.

Da li će i koje okolnosti uticati da se u Srbiji promeni vlast, ili da se ne promeni, nećemo spoznati do samih izbora.

Ono što je očigledno jeste da unutrašnja borba za vlast postoji, da je sloga unutar SNS glumljena i da Predsednik zna ko je pretendent na presto. Ali, i pretendent zna da predsednik zna.

Autor je pravnik iz Vršca