Čekajući košavu u zagađenom Beogradu

Šta će se dešavati tokom ove zime možemo pretpostaviti, ako znamo da su neki od najvećih uzročnika zagađenja sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, male toplane i individualna ložišta koja takođe koriste čvrsta goriva.

Domaćinstva pored nekvalitetnog ogreva zbog energetskog siromaštva, u velikom broju slučajeva koriste izuzetno štetna goriva – pale praktično sve što im je dostupno i tako dovode u opasnost pre svega sebe i svoje ukućane, a onda i sve ostale.

Zdravlje i životi Beograđana su opet ugroženi, a posebno su ugrožena deca kao najranjivija kategorija kod koje dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu izaziva respiratorne bolesti, alergije, malignitete, ali utiče i na slabiji razvoj mozga.

Najnoviji podaci o smrtnost od bolesti koje su uzrokovane aerozagađenjem pokazuju da je Srbija na prvom mestu u Evropi, a na desetom u svetu. Ti podaci pokazuju i da je svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana zagađenjem vazduha.

Ovo sve traje godinama. Zvanične podatke o nivou zagađenja za prethodnu godinu, koje je Agencija za životnu sredinu dužna da objavi još uvek nemamo, (ne)jasno je zašto se kasni. Ipak, prema podacima za prethodni period, vazduh u Beogradu je šest godina zaredom bio treće kategorije kvaliteta, odnosno bio je veći deo godine prekomerno zagađen.

Po zvaničnim podacima, na svim mernim stanicama u Beogradu je danima zabeleženo prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti. Iako još uvek čekamo zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu, možemo očekivati samo lošije podatke. Setimo se požara na deponijama, loženja blata u TENT-u, paljenje otpadnih guma i kablova po čitavom gradu i brojnih drugih spornih događaja u prošloj godini.

Vlast u Beogradu zapravo nema nameru da preduzme nikakve značajnije korake da se ovaj gorući problem reši. To su jasno pokazali prošle godine kada su bez stvarnog učešća javnosti doneli „Plan kvaliteta vazduha za Beograd za period 2021-2031“.

Može se reći da je to bio još jedan pokušaj gradske vlasti da onemogući javnost da se izjasni o ovom životno važnom dokumentu za sve Beograđane. Razlog? Pokušaj prikrivanja sopstvene nesposobnosti i nezainteresovanost da se zaista unapredi ova oblast.

„Plan kvaliteta vazduha za Beograd 2021-2031“ ne daje jasne smernice za poboljšanje kvaliteta vazduha u narednom periodu, već upravo suprotno tome, zbog nedorečenosti ostavlja prostor za fleksibilna tumačenja.

Svakako ne daje nadu da će Beograđani udisati čistiji vazduh, pošto ovom „planu“ nedostaju analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje stanovnika. Nema prethodnog detaljnog inventara zagađenja, a njegova izrada se planira u budućnosti, što je nelogičan sled koraka.

Nema preciznih indikatora i rokova za realizaciju mera, nedostaju ciljevi smanjenja zagađenja, nedostaje finansijski plan (mere u pogledu dobiti i troškova). Posledica odlaganja rešavanja ovog problema je i stanje u kome živimo danas, pred početak još jedne, zbog energetske krize, posebno izazovne grejne sezone.

Budući da vlast nema odgovore, važnu ulogu ima opozicija koja treba da ponudi rešenja. Građani, zajedno sa opozicionim političkim organizacijama i udruženjima građana, treba da vrše stalni pritisak na vlast, koja pre svega mora da prizna postojanje problema i da počne da ih rešava.

Demokratska stranka smatra da je potrebno prvo uraditi analizu svih ugljeva na tržištu, kao i da to tržište mora biti pod stalnom kontrolom. Zatim, potrebno je vršiti stalnu kontrolu emisije gasova iz termoelektrana. Neophodno je da se uspostavi obaveza ugradnje filtera na dimnjake radi sprečavanja prekomernih emisija kiselih oksida koji se u atmosferi pretvaraju u PM čestice.

Nepoštovanje ove odredbe bi se sankcionisalo visokim kaznama. Neophodno je, na nivou Beograda, izraditi studiju o energetskom siromaštvu. Nakon toga, u skladu sa dobijenim podacima, potrebno je da se krene sa subvencionisanjem prelaska na ekološki prihvatljive načine grejanja u domaćinstvima.

To podrazumeva zamenu neefikasnih peći i korišćenje goriva koja neće zagađivati vazduh. Važno je nastaviti započeti proces prebacivanja javnih institucija (škola, vrtića, domova zdravlja, opština…) sa čvrstih na ekološki prihvatljive načine grejanja.

Jedna od mera jeste i podsticanje korišćenja javnog prevoza. Za to je naravno, neophodno da javni prevoz bude kvalitetniji, bolje organizovan, sa više autobusa na električni pogon.

Dugoročno rešenje je metro, ali sa linijama koje će povezivati najveća naselja i zadovoljavati stvarne potrebe građana, a ne povlađivati interesima vlasti bliskih, sumnjivih investitora od „Beograda na vodi“ do ostalih.

Dok čekamo da košava pročisti vazduh u Beogradu, bitno je da svi aktivno radimo na političkoj košavi koja će oduvati aktuelnu beogradsku i republičku vlast. Tek tada ćemo prodisati punim plućima.

Autorka je odbornica Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.