Čekajući Trampa i Grenela

Dakle, poenta cele dramatične priče o severu Kosova jeste da Kurti želi da i taj deo uključi u pravni sistem Kosova i ništa više. U tome nema ni traga nekakvom teroru, nasilju, kriminalu i zulumu nad Srbima ili njihovom planiranom progonu.

Sve ono što je vlada Kosova preduzimala u tom smislu (postavljanje dvojezičnih tabli, zamena ličnih dokumenata, ukidanje institucija države Srbije, revizija platnog prometa, otvaranje mosta na Ibru itd) sve to spada u normalne administrativne delatnosti iz nadležnosti svake vlade.

Paradigma za ovo je zamena registarskih tablica na vozilima.

Nije jasno kakve veze imaju registarske tablice sa progonom Srba, kao što tvrdi premijer Vučević.

U Srbiji su do sada više puta menjane registarske tablice pa nikome nije palo na pamet da u tome vidi nameru za progonom Srba. Ili, otvaranje mosta na Ibru.

Šta ima normalnije nego da most služi onome za šta je i napravljen? To čak nije ni neko državno pitanje, to je pitanje komunalnog karaktera za koje je nadležna opština Kosovska Mitrovica.

Imajući rečeno u vidu kritika Evropske unije i SAD, upućena vladi Kosova zbog navodno jednostranih akcija preduzetih bez dogovora sa saveznicima, deluje vrlo licemerno.

Zbog čega EU i SAD ne upute kritiku vladi Izraela zato što je odluku da izvrši genocid nad Palestincima donela jednostrano i bez dogovora sa saveznicima. Ili je tog dogovora bilo?

Doduše, neki zapadnjaci shvataju suštinu kosovskog problema, ali ima i onih, dobro poznatih, koji su oličenje one klasične definicije nepravednog čoveka koji je jak sa slabima a slab sa jakima.

Očigledno je da priča o teroru, prožeta neskrivenim šovinističkim porukama, koju papagajski ponavljaju zvanični Beograd i njegove militantne grupacije koje drže u strahu srpsko stanovništvo na severu Kosova, ima za cilj održavanje zamrznutog konflikta u kome bi sever Kosova bio baza za akciju vraćanja celog Kosova u sastav Srbije u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti.

U tom smislu politička klasa Srbije polaže velike nade u eventualnu pobedu Trampa na predstojećim izborima u Americi.

Ukoliko se to dogodi onda bi izaslanik za odnose Srbije i Kosova ponovo postao kontroverzni Ričard Grenel čije su specijalne veze sa Srbijom i animozitet prema Kosovu dobro poznati.

Kakve sve štete u međunarodnim odnosima može da napravi tandem umišljenih znalaca svetske politike Tramp-Grenel – to je neizvesno, ali je sigurno da bi oni u novom mandatu bili daleko odlučniji i radikalniji.

Njihova mesijanska opsesija za preuređenjem sveta, koja podseća na Veberov opis protestantske etike i duha kapitalizma, već je došla do izražaja u sastavljanju takozvanog Vašingtonskog sporazuma iz septembra 2020. godine, jednog besmislenog, nakaradnog i štetnog dokumenta koji je mogao da bude prihvaćen samo od strane preplašenog Hotija i servilnog Vučića.

Tim dokumentom se dvema nezavisnim državama naređuje šta smeju a šta ne smeju da rade, ne samo u spoljnoj politici, već i u svojim unutrašnjim pitanjima, šta treba da grade a šta ne treba, s kim mogu da se druže a s kim ne itd.

U stvari, taj takozvani Vašingtonski sporazum je jedan nepostojeći dokumenat jer su dve strane potpisale nešto sa SAD i njima su se obavezale na pokornost, a nikakav međusobni ugovor, kao saglasnost volja dve strane kako ga definiše još rimsko pravo, jednostavno ne postoji.

Ali zato treba očekivati da će na tom fantomskom sporazumu Tramp i Grenel, pobede li na izborima, nadograditi nove fantome i fatamorgane, naročito kada je u pitanju Kosovo, na veliku radost srpskog kleronacionalizma.

Pitanje je da li su demokratske snage u svetu svesne da se nalaze pred novom ofanzivom zahuktale desnice i šta mogu da učine da se tome suprotstave.

Autor je saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava i potpredsednik Saveza antifašista Srbije

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.