Cementiranje SNS šerifa i baba-sera

Što se mene tiče, magla je blizu kolapsa pa otuda ne čudi da se njenom održavanju priključuju novi volonteri (hm, volonteri?).

Razumeli ste mislim, da će i ovaj tekst uprkos proticanju vremena biti posvećen bojkotu izbora od 2. juna i posledicama šampionske politike i onih koji se predstavljaju vlastima i onih koji se zovu opozicijom (bar jednim njenim delom) a koji su prvaci jedino u Srbiji validnog takmičenja koje zovem „Šampionat propuštenih prilika“. Ima tu, naravno, razlike u mogućnostima za uvežbavanje igre, a bogme i u strategijama.

O taktikama da i ne govorim (pišem). No, izgleda da su posledice u svemu tome po tebe i mene, dragi čitaoče, slične.

Dok „vlast“ glumeći patriotizam uz podršku medija i institucija (podršku ili strah od posledica) rasprodaje zemlju koja, ako se tako nastavi, neće biti na raspolaganju našim potomcima i pri tom to čini u ime opstanka i nekontrolisanog pljačkanja državnih resursa, odnosno nas građana, deo opozicije (mislim na bojkot opoziciju) im je u tome zdušno pomogao odustajanjem od učešća na izborima i uz pomoć uticaja koje imaju na, do skora sam mislio, nezavisne elektronske medije i njihovog očigledno zavisnog podržavanja bojkota.

Primeri koje je u svom članku u vikend izdanju Danasa o iskustvima bojkota izbora diljem sveta predočio Aleksej Kišjuhas, a koji tako jasno govore o pogubnosti bojkota, možda nisu bili poznati bojkot opoziciji.

A zašto nisu nekome ko se bavi politikom, ozbiljno je pitanje.

Domaće iskustvo sa bojkotom sigurno je bilo poznato, od onog iz 1997. kada je DS bojkotovala izbore (podsećam da je Zoran Đinđić naknadno priznao da je to bila velika greška), do bojkota iz 2020. godine parlamentarnih i lokalnih koalicije „Savez za promene“ koji je za posledicu imao instaliranje SNS šerifa u svakoj opštini u Srbiji i preuzimanju svih pozicija, od veoma bitnih javnih funkcija do pozicije baba-sere gde god.

Posledice po građane tih opština su tolike da će puno vode proteći Drinom za popravku ne samo materijalnog stanja nego i za ispravljanje novostečenih navika.

Potom slede izbori za Beograd 2022. godine koji su pokazali da Beograd ne želi da SNS i dalje upravlja gradom, pa podvale i marifetluke režima kojim preuzima pobedu, a onda odlazak predsednika Stranke slobode i pravde D.Đ. na razgovor oko nekih novih izbora kod A.V. ispred koalicije, a bez dogovora sa ostalim članovima koalicije, koja se naravno nakon toga raspala. Čemu sve ovo podsećanje.

Pa ono nam kaže da opozicija, a u tome prednjači lider Stranke slobode i pravde, nije ništa naučila ne samo iz svetskih iskustava, već ni iz sopstvenog. Ako se ne radi o nečem trećem, ili već četvrtom, petom, šestom… ne, neću dalje.

O nepoznavanju emocinalno-reaktivne prirode srpskog glasača i izmaštano oslanjanje na nepostojećeg racionalno-aktivnog glasača koji na poziv postaje i aktivni politički subjekt u politici, još jedna rečenica.

Dakle, ako pozoveš srpskog opozicionog glasača da bude vrli protivnik režima ne čineći ništa, on će to odmah i ponosno prihvatiti, mazohistički uživajući u porazu.

To je recept za održanje lopovske, a sada već i zločinačke vlasti, rušenje starog mosta, Sajma, poklanjanje vojnog zemljišta oko generalštaba i instaliranje Trampovog zeta za glavnog razvojnog arhitektu grada Beograda, širenje Beograda na vodi na obližnje obale i brdašca, obnovu Rio Tinto i sličnih projekata kupovine podrške nekih zapadnih političara zarad mirne i nekontrolisane pljačke stanovništva.

Ko je sve tome, mislim u ovom trenutku kada pišem ovaj tekst a na dan kada će Šapić biti izabran za gradonačelnika, doprineo jasno je iz prethodno napisanog. A tebi bojkot sugrađanine hvala.

Mislim da ćeš imati priliku da se uveriš u validnost svoje lenjosti da se prošetaš do glasačkog mesta i time izabereš Šapića.

Hvala i nezavisnim medijima (osim par štampanih u koje spada i Danas) na bojkot kampanji čime su nam obznanili koliko su oni sa kojima smo se često u društvu raspravljali braneći ih u stvari bili u pravu. Takođe zahvaljujem i zapadnoevropskim političarima koji u ime kolonijalnih ekonomskih interesa i kratkovidosti pokazuju da ništa ne uče iz sopstvenog iskustva i da će se tikve koje sa đavolom sade kad-tad i njima olupati o glavu.

Možda bi ove reči zahvalnosti trebalo da ispišu Šapić i Vučić a ne ja.

Ipak, ima tu neke šizofrenije.

Njihove zahvalnosti koje neće biti, makar javno, bile bi iskrene.

Moje je zahvaljivanje skrivanje besa i ljutnje.

I još nešto: bilo bi pristojno da se oni koji su ovome svesno doprineli bar neko vreme ne oglašavaju žaleći se na nepodopštine ove vlasti.

Time će se makar distancirati od bestidnosti onih kojima su pomogli.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.