Novine su tekovina građanskog sveta, istinske demokratije i kulture tog sveta. Moderne novine, kažu, najbolje su oblikovali prosvetitelji i enciklopedisti 18. veka. Potom nastupa vreme zloupotrebe i instrumentalizacije štampe. Totalitarci su od novina (naravno, i drugih medija) pravili „borbeno sredstvo partijske politike“. Uz njihovu pomoć usmeravali su ponašanje stanovništva i gradili jednoumlje.
Čemu, onda, novine?!
One su ogledalo, slika i čoveka i društva. Mogu da vam se sviđaju ili ne. Ali, nikada vas ne ostavljaju ravnodušnim.
Novine se prave za jedan dan, vole da kažu jedni. Ono što nije bilo u novinama – nije se ni desilo, kažu drugi. Novinar mora da kaže šta se desilo. Ne sme da laže i izmišlja. „Mi smo samo korektno vršili svoju dužnost“, objašnjavala je Katarina Grejem, vlasnica Vašington posta, posle provale „afere Votergejt“. Američki novinari, „vršeći svoju dužnost“, bili su, i morali su biti dužni da kažu javnosti činjenice i da podstaknu javnu debatu. Složićete se da je „obaveza novinara da obaveštavaju, a ne da boje život u ružičasto“.
Ko bi da kažnjava, ukida, zabrani novine? Oni kojima smeta politika istine, jednakosti i slobode!
„Prozor u svet može se zatvoriti novinama“ – rekao je Stanislav Jezi Lec.
„Čitanje kvari vid. Dobro vide samo nepismeni“ – uzvraća Gabrijel Laub.
Pogledajte kroz prozor! Vide li se svetla uma? Čitati ili na čitati novine, odlučite sami. Dotle, otvorite prozor! Dragan Kolak, Titel
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
