Čemu služi „rupa“ na Kosančićevom vencu

Pored toga što je manje više ostao netaknut, ne mogu da svaki put ne pomislim čemu služi ograđena rupa usred tog lepog dela kvarta?

Da, znam, tu je bila Narodna biblioteka, srušena je 1941, izgorelo je kompletno književno blago, to je bilo strašno, itd…

Ono što mi nije niti jasno niti logično je sledeće – zašto je ta rupa i dalje tu? Nisu to rimske iskopine.

Čemu je onda spomenik? Zašto nije napravljena identična zgrada, obnovljena, kao što je bila?

Bio sam u Hamburgu, i vodič Nemac nam je objasnio da je 95 odsto grada bilo srušeno 1944. u bombardovanju, ali da su oni po planovima i od uglavnom originalnog materijala podigli potpuno iste zgrade! Hamburg je na taj način povratio i zadržao svoj identitet i izgled.

Samo 500 metara vazdušnom linijom dalje od Kosančićevog venca, imamo pravo stratište u vidu Starog sajmišta.

To je bilo mesto velikog zločina – međutim, tu su ljudi od starta posle rata živeli, radili, a danas čak i restoran postoji (koliko sam čuo, ta zgrada restorana je bila mrtvačnica u logoru).

I sada imamo taj naš srpski paradoks.

U logoru se i dan-danas živi, slavi, rađa i umire, iako to uopšte nije primereno tom mestu imajući u vidu istorijsku ulogu Sajmišta u Holokaustu na teritoriji Srbije.

A od ostataka zgrade biblioteke se pravi stratište iako to realno nije, i to ruglo stoji u samom centru grada.

Kako to objasniti? Čemu ono služi?

Spomenik nije. Memorijal takođe. Biblioteka više sigurno nije.

Da li služi kao i zgrada Generalštaba (pogođena 1999) da u našim građanima budi latentan osećaj žrtve? Da nas podseća na tragedije i da nam ne da da iz istih naučimo nešto, već na suptilan način gaji ksenofobiju ka ostatku sveta?

Ili je samo u pitanju klasičan srpski nemar da, pošto nema nikoga sa idejom ili inicijativom, ostaci ruševina jednostavno tako stoje već 82 godine?

Oba objašnjena su podjednako loša, s tim da je prvi pomalo podmukao, a drugi moguća tužna realnost sporosti, nemara i nezainteresovanosti javnosti i institucija.

Ja bih iskreno voleo da se pojavi neko ili neka institucija koja će tu da izgradi identičan objekat kakav je bio.

Objekat koji bio bio od kulturne važnosti i značaja, ne obavezno biblioteka.

To bi bio znak da se okrenemo budućnosti, a ne da smo kao nacija večito zarobljeni u prošlosti i taoci iste. Prošlosti koja nam ne da da gledamo ispred, već stalno unazad generacijama.

Isto važi i za zgrade Generalštaba u Nemanjinoj.

Mislite o tome.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.