Cena BG metroa

U omažu preminulom velikom arhitekti Branislavu Jovinu, pre par godina, izneo sam i detalje gotovog projekta koji su on i profesor Saobraćajnog fakulteta Jovan Katanić, sa svojim timom potpuno završili 1978 i koji su verifikovale sve merodavne instance tog vremena, ali koji, posle odlaska gradonačelnika Branka Pešića, nikada nije realizovan.

Imao je pet glavnih linija, 74 km trase i 84 metro stanice. Od tada su prošle 42 godine, promenilo se petnaestak gradonačelnika i da je svaki u vreme svog mandata napravio samo pet km metroa, mi bismo danas iz svakog dela rubnih opština dolazili u centar Beograda za 10 minuta!

Kako je krajem prošle godine pisala štampa i javljali svi mediji, pa i list Danas, potpisan je konačno ugovor sa francuskom firmom „EŽIS“ za izradu studije o izvodljivosti, koja obuhvata i izradu idejnih projekata.

Najpre je rečeno za dve glavne linije, pa kad je postavljeno pitanje novinara i struke, zašto je toliko visoka cena, tada nadležna ministarka je rekla da se zapravo radi o tri linije. A cena je, za oko 60 km trase, šest milijardi evra, ili kako su inženjeri odmah sračunali, 100 miliona evra za kilometar trase!

Predsednik je prilikom posete Parizu, ovo i potvrdio. U posao je uključena i firma „Alstom“. Sada se neće zveckati metroom pred izbore, nego će se lupati u sve talambase, kako bi se zatrpalo razmišljanje o tome, šta je sve ušlo u cenu i još po nešto. U međuvremenu se promenio i nadležni ministar koji je na pitanje kako će se graditi metro, mudro odgovorio: „U, mnogo teško!“

Dragoljub Bakić u broju Danasa od 4. decembra 2020. godine već je izveo analizu kako se „ovako intenzivnom urbanizacijom, dovodi u veliku opasnost režim podzemnih voda, sa mogućim katastrofalnim posledicama po vodosnabdevanje glavnog grada. Đorđe Bobić je u časopisu „ASA“ br.8, detaljno obrazložio plan detaljne regulacije Makiškog polja, sa tabelarnim pregledom površina i namena.

A javnost, kao i do sada, nikada neće videti taj ugovor, niti saznati njegove osnovne uzanse, a to su: predmet ugovora, uslovi pod kojima se ugovor potpisuje, cena, rokovi početka i završetka, garantni rok. Pošto se zna da nije u pitanju koncesija, znači da je verovatno kredit, koji će otplaćivati građani Srbije. Koliki je kredit, kolika je kamata, na koliko godina i sve ostale odredbe, takođe neće biti dostupne javnosti.

U takvim okolnostima lako je reći završili smo autoput do makedonske granice, što niko do sada nije uspeo! A koliko je koštao, zašto se kasnilo četiri godine, ko je platio to kašnjenje i koliko, ko je platio rušenje potpornih zidova i ponovno građenje i.t.d. Ništa o tome ne znamo!

Ali zato će, sada, posle posete Parizu, građani biti u mogućnosti da sami izaberu kakav francuski voz žele, kaže g. Vesić (naravno, ne tip voza, već samo boju). A prava stvar bi bila, da su rađene ankete kao 1974, pa da građani kažu kuda da idu linije i gde će biti stanice.

Oko cene se događa sve kao što je bilo i sa „Moravskim koridorom“ koji je najpre koštao 450 miliona evra, pa je na kraju ugovor potpisan sa „Behtelom“ za 900 miliona evra. Tako je i sa metroom.

Kada je gradonačelnik Beograda bio Siniša Mali, on je izjavio da će prva linija koštati 1,3 milijarde evra, a prošle godine je ista ova francuska firma izjavila da će ta linija koštati 1,8 milijardi evra, a druge dve, još 2,2 milijarde evra, što je ukupno četiri milijarde.

Otkuda sad šest milijardi, Bog će ga znati. Stari iskusni arhitekta i ekonomista, Mahmut Bušatlija, već je izjavio da nikada nije čuo u svetu, da je neko platio 100 miliona evra kilometar metroa!

Oni koji to prate, tvrde, da ta cena nigde nije prešla 40 miliona evra po kilometru. Koliko se ja sećam onog projekta iz 1978, kilometar trase pod zemljom je koštao oko pet miliona dolara, a nad zemljom oko tri miliona.

Verovatno da iskusni bankari mogu da preračunaju koliko je to danas, ali iako se pomnoži sa 10, sigurno nije 100 miliona evra po kilometru.

Autor je arhitekta