Izbori u Srbiji su uvek bili besmisleni, koliko god oni bili predstavljani kao praznik demokratije, što bi i trebali biti. Na izbore u Srbiji utiču i oni koji su zagovarali i bili učesnici dijaloga između vlasti i tzv. opozicije.
EP je kroz svoje predstavnike Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, koji su se prihvatili uloge odbrane političkog sistema u Srbiji, pokazala da su interesi građana Srbije u drugom planu.
Bojkot izbora je jedini mogući odgovor na destruktivan politički obrazac koji gotovo 30 godina opstaje na sistemskoj korupciji i organizovanom kriminalu, uz velikodušnu pomoć onih koji Srbiju gledaju isključivo kao geostrateški interes i plen. Bojkot je odgovor političkom sistemu koji su gradili i unapređivali političari kroz skupštinske mandate i državničke funkcije.
Decenijama su planski i u potpunosti upropastili budućnost naše dece. Bojkot, zato što je to poslednji trenutak da povučemo granicu između nas i njih.
Šta posle bojkota? Uspeh bojkota se ne dovodi u pitanje jer će biti lako izmerljiv, brojem građana koji neće izaći na izbore. Izbore će bojkotovati više od 50% upisanih birača ali po već odavno oprobanom izbornom prekrajanju, RIK će objaviti da je izbore bojkotovalo manje od 50% upisanih birača. Proglasiće se pobednici i dobitne „političke kombinacije“, biće to većina istih onih koje su u skupštinskim klupama od devedesetih godina pa na ovamo.
Već viđeni scenario i granica koja će se u danu izbora povući, između „čuvara sistema“ i građana Srbije, ohrabriće većinu da se zajedno okupi i pripremi za naredne parlamentarne izbore, bili oni vanredni ili ne.
Nakon formiranja poslaničkih klubova budućeg skupštinskog saveza, novoformirana opozicija treba istima dostaviti predlog izmene Ustava Republike Srbije i predlog novog izbornog zakona. Predlog novog izbornog zakona će u velikoj meri korigovati štetne efekte postojećeg zakona tj. ukinuće se proporcionalni sistem kroz uvođenje mešovitog izbornog sistema.
„Personalizovanom proporcionalnom“ izbornom sistemu, koji čuva neophodan efekat proporcionalnosti u raspodeli mandata ali uvodi i elemente personalizacije u izborni proces, osnažiće se demokratski procesi kojim će biti otklonjeni svi nedostaci i manjkavosti postojećeg zakona. Ovim zakonom otvoriće se put političkog rešenja Kosovskog problema u skladu sa rezolucijom 1244 kao i put Srbije ka članstvu u EU.
Predlog izmene Ustava Republike Srbije i zakona o izborima ujedno treba da bude i zahtev Skupštini Srbije sa rokom ispunjenja u roku od 180 dana, od momenta prvog zasedanja novog skupštinskog zahteva. Vladajuća većina kao i tzv. opoziciona manjina verovatno neće prihvatiti predlog van institucionalne ali autentične opozicije, što će dodatno motivisati građane Srbije na građansku neposlušnost i snažno delovanje u cilju raspisivanja novih izbora.
Jedno je sigurno a to je da ništa nije izgubljeno u godinama pred nama. Srbija je žrtvovala gotovo 30 godina svoje budućnosti, može žrtvovati i naredne četiri godine da bi zauvek pobedila politički sistem koji je skupo koštao narod Srbije i ceo region.
Autor je predsednik Građanskog pokreta Odgovor
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
