Četiri lekcije iz Severne Makedonije: Šesto anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi

Snimke od 15. marta pokazuju da se u momentu 15-minutne tišine pucalo na građane zvučnim ili vazdušnim topom. Stotine građana su prijavile raznovrsne zdravstvene probleme, a mnogi su bili povređeni u stampedu koji je top izazvao. Stampedo može da ima katastrofalne posledice na ovako velikim okupljanjima. Najsmrtonosniji se desio 2015. godine u Mini u Saudijskoj Arabiji, gde je na hadžu u spontanom stampedu poginulo preko dve hiljade ljudi. Beogradski stampedo se razlikuje po tome što je namerno izazvan i u sekundi je pokrenuo veliki talas ljudi. Top je pucao negde iz pravca Terazija Ulicom kralja Milana prema Slaviji, a građani su se srećom sklanjali ustranu. Da su počeli da beže u pravcu topovskog talasa prema prepunoj Slaviji, moglo je da bude na stotine mrtvih i hiljade povređenih. To je predsednik i želeo – da okrene narod protiv vas i prikaže da su vaše žrtve višestruko premašile novosadske žrtve.

U pitanju je čisti akt terorizma iz člana 391. Krivičnog zakonika: „Ko u nameri da ozbiljno zastraši stanovništvo napadne na život, telo ili slobodu drugog lica, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina“. Možete slobodno da dopišete odgovornost za teroristički napad 15. marta na spisak vašeg drugog zahteva.

Vratimo se sada vašim kolegama u Severnoj Makedoniji koji su se okupljali protekle nedelje na skopskom i drugim univerzitetima – zavijeni u crno zbog kočanske tragedije. Severna Makedonija može da nas nauči četiri važne lekcije, od kojih su dve primeri koje treba slediti, a dve su primeri grešaka na kojima treba učiti da se ne ponove.

Prva je lekcija iz odgovornosti. U Severnoj Makedoniji su već na dan tragedije, u nedelju 16. marta, uhapsili 20 osumnjičenih (među kojima su šest funkcionera nadležnog ministarstva), dok je za prva hapšenja za novosadsku tragediju trebalo 20 dana i to pod velikim pritiskom građana. Čekanje sa hapšenjima je dovelo do toga da su odgovorni za pad nadstrešnice mogli da sakriju ili unište deo dokaza ili da utiču na svedoke. Zbog toga i nedostaje deo građevinskih dnevnika i drugi dokumenti koji bi upućivali na odgovornost, a koji sačinjavaju vaš prvi zahtev. U Severnoj Makedoniji je sva dokumentacija bila dostupna tužiteljstvu isti dan, u nedelju 16. marta, i mediji su odmah objavili da je diskoteka imala falsifikovanu dozvolu za rad i da nije imala odgovarajuću protivpožarnu zaštitu. Osim toga, u Severnoj Makedoniji je i politička odgovornost bila promptna. Prvog radnog dana nakon tragičnog požara u diskoteci, gradonačelnik Kočana je dao ostavku.

Efikasnost reagovanja institucija Severne Makedonije u ovom slučaju je povezana sa činjenicom da je najveći deo odgovornosti na prethodnoj vlasti. Da je za tragediju bila odgovorna aktuelna vlast, ne verujem da bi tako brzo reagovala. Samo direktna (plenumska) demokratija može da obezbedi odgovornost u realnom vremenu, bez obzira na to ko je na vlasti. U slučaju ovakvih tragedija, građanski zborovi mogu odmah da postave zahteve koji će da obavezuju vlast, a ako ih ne ispuni onda će da padne.

Druga lekcija je promptna inspekcija sličnih objekata koji potencijalno ugrožavaju bezbednost građana. Makedonska Vlada je isti dan, ponavljam u nedelju 16. marta, naložila inspekciju svih ugostiteljskih objekata u Severnoj Makedoniji kako bi se sprečila slična tragedija. Analogno tome, Vlada Srbije je trebalo da naloži inspekcijski nadzor svih železničkih objekata, kao i svih javnih objekata i infrastrukture u čijoj su gradnji učestvovale firme koje su rekonstruisale Železničku stanicu u Novom Sadu. Umesto toga, opozicija i mediji su otkrili da mnogi novi ili rekonstruisani javni objekti u Srbiji nemaju upotrebnu dozvolu, među njima ni nova Železnička stanica u Beogradu (Prokop). Provera bezbednosti ovih objekata biće prioritetni zadatak buduće Vlade.

Treća lekcija je kako sprečiti izbegavanje odgovornosti za sistemsku korupciju. Severna Makedonija u tome nije uspela. Nakon što je 2015. opozicija objavila 35 snimki kriminala premijera Nikola Gruevski, njegovih ministara i drugih funkcionera, predsednik Đorđe Ivanov je 2016. pomilovao 57 osoba. Pod pritiskom masovnih protesta građana („Šarena revolucija“) i Evropske unije, Ivanov je povukao sporna pomilovanja od krivičnog gonjenja. Da se spremaju pomilovanja naprednjaka je bila tema mog drugog pisma i kako se to može sprečiti. A pisao sam tamo i o problemu da i Skupština može sve odgovorne amnestirati i kako to sprečiti. Makedonski parlament je upravo 2023. godine zaustavio krivično gonjenje za onih 35 „bombi“ izmenom Krivičnog zakonika kojom je korupcija iz tog perioda poslana u zastaru. Ovo je važna lekcija jer makedonski građani su na protestima srušili režim Gruevskog tražeći pravdu, ali sedam godina kasnije su skrštenih ruku gledali kako sva odgovornost za tu korupciju pada u vodu.

Četvrta lekcija je lekcija iz prelazne vlade koja je tamo bila sastavljena dogovorom vladajućih i opozicije. Znam da u delu vas postoji snažan otpor prema temi prelazne vlade, ali videćete da nema drugog načina da se vaši zahtevi ispune i ovde treba učiti na greškama Severne Makedonije. Problem je što tamo prelazna vlada nije bila nestranačka ekspertska vlada i zbog toga je u njoj bilo dosta političke trgovine koja se nastavila i dovela do toga da niko na kraju nije odgovarao. U medijima se nekad pogrešno pominje da je Cvetkovićeva Vlada bila ekspertska – u toj vladi je samo on bio ekspert blizak Demokratskoj stranci – a ministri su svi bili iz partija tadašnje vladajuće koalicije. Prelazna ekspertska vlada kakva je potrebna Srbiji bi bila oročena sa samo jednim zadatkom – da obezbedi poštene izbore kako bi građani izabrali vlast koja će da ispuni vaše zahteve. To treba da bude plenumska vlada kako bi imala širi društveni legitimitet, a to znači da bi idelani scenario bio da studentski plenumi predlože, a građanski zborovi izaberu privremenu vladu. Ali razumem da taj momenat još nije došao i nemojte moje stavove shvatati kao pritisak.

Neki prigovaraju da 15. mart nije rezultirao ničim novim, ali ja mislim da nije tako. Građani su poslušali vaš poziv na direktnu demokratiju i organizovali prvih 20-ak građanskih plenuma (zborova) u gradovima i opštinama širom Srbije. Posle prvih građanskih plenuma u Mačvi (7.2), Bogatiću (8.3), Banatskom Karlovcu (11.3) i još par mesta, protekle nedelje se pokrenuo talas građanskih zborova: Čačak (15.3), Vračar / Čuburski park (19.3), Krnjača (19.3), Mladenovac (19.3), Šid (19.3), Vršac (19.3), Novi Sad (19.3), Zrenjanin (19.3), Loznica (20.3), Smederevo (20.3), Sremska Mitrovica (20.3), Aranđelovac (21.3), Stari grad (21.3), Nova Pazova (23.3), Palilula (23.3), Novi Beograd (blokovi 9a, 11a, 11b, 11c – 23.3), Varvarin… To su oni koje sam uspeo da zabeležim, a ima ih još mnogo.

Na kraju se postavlja pitanje koju lekciju vaše kolege u Severnoj Makedoniji mogu da nauče od vas? Smatram da je to apsolutno lekcija iz direktne (plenumske) demokratije. A oni, toliko efikasni, već tri dana posle tragedije otvorili svoju Instagram stranicu i glasno pozvali svoje građane – „Site na plenumi!“. A eho se vraća u Srbiju i ponavlja: „Svi u zborove! Svi u zborove!“.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.