Četiri pregleda od 26 dnevno: Pobrkani Lončarevi „lončići“ (2)

Predlažemo da od 26 pregleda izabranog lekara na dnevnom nivou, bar četiri pregleda budu preventivni.

Zdravstvenim kalendarom, odnosno nacionalnim programom za prevenciju i ranu dijagnostiku treba utvrditi dinamiku preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva.

Zdravstveni radnici bi blagovremeno pozivali osiguranike na redovne preglede, poštujući obavezan kalendar.

Neodazivanje i ignorisanje poziva na preventivni pregled odrazilo bi se na sistem osiguranja dotične osobe, npr. deo troškova lečenja posle pojave preventibilne bolesti preuzeo bi osiguranik.

Da bi rad lekara primarne zdravstvene zaštite bio kvalitetan, bez „sagorevanja“ na poslu, lekari opšte medicine imali bi maksimalno do 1500 osiguranika, specijalisti-ginekologije do 5500, pedijatri od 750 do 1200 dece, zavisno od uzrasta.

Takođe, preventivni rad se može realizovati i kroz rad savetovališta za decu predškolskog uzrasta (uključuje preventivne i kontrolne preglede po stručno-metodološkom uputstvu: imunizaciju, skrininge, savetovanje roditelja o razvoju, ishrani u dr.), kao i kroz razvojno savetovalište, savetovalište za adolescente/mlade, savetovalište za trudnice itd.

Predlažemo da se razmotri ideja o uvođenju obaveznih, sistematskih pregleda odraslih: od 18. do 35 godine života – jednom u pet godina, od 36. do 60 godine – jednom u dve godine, i od 61 godine – jednom godišnje.

Predlažemo da se postojeći obavezni skrininzi proširi i na karcinom prostate, karcinom pluća, karcinom kože, abdominalnu aneurizmu, mineralnu gustinu kostiju i depresiju.

Ističemo da od ukupnog broja karcinoma kod muškaraca, na karcinom pluća danas otpada čak 20,2 odsto (7000 novoobolelih na godišnjem nivou, preko 5000 preminulih!), a na karcinom prostate značajnih 11 odsto.

Po incidenciji karcinoma smo na 15 mestu u svetu – 291,6 bolesnika na 100 000 stanovnika.

Međutim, po smrtnosti od karcinoma koja u Srbiji iznosi 150,6 bolesnika na 100 000 stanovnika, na samom smo evropskom vrhu, dok smo drugi u svetu posle Republike Mongolije.

Jedno od stručnih objašnjenje je i kašnjenje u postavljenju egzaktne dijagnoze ( kod 52,5 odsto dijagnoza se postavi u završnom stadijumu bolesti), odnosno odsustvu preventivnih pregleda.

Treće, nije mi poznato postojanje sveobuhvatne analize dometa i rezultata povremenih „besplatnih preventivnih pregleda“ koji su rađeni pre pojave kovida 19.

Na primer, bilo bi interesantno znati procentualnu zastupljenost građana koji su prvi put bili na preventivnom pregledu, a koliko je bilo onih koji su već višestruko, često nekritički, koristili ponuđene preglede kod različitih lekara?

Treba izneti jasnu procenu efektivnosti skrining programa: npr. procenat pozitivnih ispitanika, smanjenje učestalosti komplikacija, poboljšanje kvaliteta života, opadanje letaliteta itd. Važni su i ekonomski parametri: ukupna cena skrininga, cena po jednom otkrivenom slučaju itd.

Nedavna informacija Ministarstva zdravlja da je „gotovo 23.000 građana obavilo preventivne preglede, a kod njih 1.800 uočene su zdravstvene nepravilnosti( nestručan izraz, prim.autora) i poslati su ( pogrešan izraz, prim.autora) na dalju dijagnostiku i lečenje“, odslikava površnost i nestručnost.

Kompletan i validan zdravstveni izveštaj zahteva dublju i stručniju studiju i analizu, ukoliko želimo korisne i primenljive informacije, odnosno zaključke.

Četvrto, ostaju nejasni i neki drugi aspekti ovih besplatnih preventivnih pregleda.

Na primer, zašto su u preventivne preglede uključene i zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa kojima, inače, zakon to i ne dozvoljava jer one obavljaju samo specijalističko – konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost (članovi 93-100).

Takođe je nejasno koji su to građani bez zdravstvenog osiguranja ( knjižice) i koliko ih ima, kada zakon ustanovljava načelo sveobuhvatnosti i egaliteta zdravstvene zaštite, odnosno uključivanje svih građana Republike u sistem zdravstvene zaštite (član 22).

Peto, deplasirano je govoriti o besplatnim pregledima kada rad zdravstvenih radnika van redovnog radnog vremena košta, kada reagensi i testovi imaju svoju cenu, kada rendgenski i ehotomografski pregledi donose materijalne troškove itd. Ostaje nepoznato koliki su troškovi pregleda građana, ko je snosio te troškove i sa kojih pozicija.

I ono što je najbitnije, posle brojnih akcija nije nam poznata sveobuhvatna analiza dometa i rezultata preventivnih pregleda, kao i koliko je novca potrošeno.

Jedno je potpuno jasno – najkvalitetniji, najefikasniji i najjeftiniji preventivni pregledi su isključivo vezani za primarnu zdravstvenu zaštitu, kroz svakodnevni rad lekara (npr. tokom radnog vremena 15 odsto svih pregleda treba da budu preventivni).

Za ovakav rad, sistemski i iskustveno ustrojen, treba obezbediti sve neophodne preduslove: organizacione, kadrovske, stručne i materijalne.

Međutim, tokom protekle decenije ukupni rashodi za prevenciju i javnozdravstvene usluge rasli su sporijim tempom od onih u oblasti lečenja, što govori o suštinskom nerazumevanju prioriteta u zdravstvenom sistemu Srbije.

Svi ovi problemi, kao i mnogi drugi u zdravstvenom sistemu Srbije o kojima sam već pisao, zahtevaju hitno usvajanje i primenu nove zdravstvene politike.

Nikako izvikane i stručno sumnjive reforme, kozmetičke korekcije ili periodične akcije sa obaveznom medijskom pompom jer se na taj način, između ostalog, gubi dragoceno vreme i (dragoceni) ljudi.

Autor je profesor, narodni poslanik i predsednik odbora za zdravstvo Srbija centar (Srce)

KRAJ