Čiča Vojina diploma

Bežeći iz Karlovca početkom devedesetih služba ga je dovela najpre do Beograda, a odmah zatim morao je u Prištinu. Tu je radio sve do dvehiljadite, a onda je, par godina pred penziju, uspeo da dobije premeštaj u Novi Sad. To je želeo i bio je zadovoljan što će mirno privesti svoj radni vek u gradu i na radnom mestu koji su mu odgovarali.

Ali čiča Voji se nije dalo da mirno provede poslednje dane pred penziju. U jednoj vanrednoj kontroli dokumentacije zaposlenih, strogi vojni revizori proveravali su stručne spreme svih zaposlenih i kod čiča Voje je uočen problem. U njegovom personalnom dosijeu bilo je uverenje o završenoj višoj školi u Karlovcu, ali nije bilo kopije odgovarajuće diplome.

Čiča Voja je pokušao da objasni da u žurbi prilikom selidbe iz Karlovca u ratnim uslovima nije poneo sa sobom originalnu diplomu završene više škole, ali da ima uverenje. Strogi vojni kontrolori nisu uvažili ovakvo objašnjenje, već su službenim putem zatražili od Više škole u Karlovcu potvrdu da je diplomirao. Nakon par meseci od uprave Škole je stiglo obrazloženje da oni u svojoj evidenciji nemaju podatak o tome da je čiča Voja završio školu u Karlovcu jer ova škola pod tim nazivom odavno više ne postoji, arhiva nije kompletna, a u raspoloživim podacima nema njegovog imena.

Ovo je bilo sasvim dovoljno nadležnim organima u Vojsci da čiča Voju odmah suspenduju sa mesta referenta i poslednje dve godine pred penziju je radio bez postavljenja, sa najnižom mogućom zaradom. To nije bilo dovoljno nadležnim , već su protiv čiča Voje podneli i krivičnu prijavu za krivično delo prevare, tražeći da vrati svu novčanu razliku zarade između više i srednje škole za vreme dok je radio u Vojsci. Nadležni tužilac je odmah prihvatio krivičnu prijavu i započeo krivični progon.

Čiča Voja je bio očajan. Nikad osuđivan, čak ni prekršajno. Uzalud je govorio nadležnima da je on završio Višu školu u Karlovcu, da se radi o nesporazumu , da je njegovo uverenje originalno i da je izdato pre nego što je sačinjena sama diploma. Da je on prilikom prijema u Vojsku, pre 30 godina, priložio to uverenje, a diplomu mu nikada niko nije tražio, pa je nije ni predavao. Ostala je u stanu. Iz stana je morao da beži sa porodicom. NJegov stan je dobio pripadnik MUP R. Hrvatske. Nikada više nije otišao u Karlovac, niti sme.

Zastupao sam čiča Voju pred sudom u Novom Sadu. Proces je trajao duže od 10 godina. Dva puta čiča Voja je osuđivan i oba puta je viši sud ukidao presude i vraćao predmet na ponovni postupak. U međuvremenu, osramoćen i ljudski povređen, čiča Voja je penzionisan.

Posle svih peripetija, u toku trećeg suđenja, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja, a sud je konačno obustavio postupak. Javio sam to telefonom čiča Voji. Nije više bio u Novom Sadu, preselio je na selo. Jeftinije je. „Derane“, rekao mi je, „ako možeš da isteraš neki dinar od nji, teraj. Meni ne treba ništa, neću na sud da dolazim. Želim na to da ne mislim.. Al ne mogu.“ Nisam se dugo čuo sa čiča Vojom. Nadam se da je živ. I da ne prati vesti i ne gleda televiziju ovih dana.

Autor je advokat u Novom Sadu