Čija su osnovna ljudska prava ugrožena u Srbiji?

U potpunosti poštujem pravo LGBT zajednice na njihovo lično životno opredeljenje, ali ipak, čini se da njihovo pravo na to nije ugroženo u Srbiji.

Naprotiv, njihova prava na život, slobodu kretanja, slobodu mišljenja i izražavanja, zaposlenje, rad, konkurse za projekte, obrazovanje, pravo na lečenje, samoopredeljenje, državljanstvo itd. koja se između ostalih smatraju osnovnim ljudskim pravima u skladu sa Deklaracijom UN nisu više ugrožena od onih koji toj zajednici ne pripadaju.

Naprotiv, njihovo pravo, čini se, da se čak više poštuje, pa tako polažu veća prava pri zaposlenju, na više rangirane pozicije u okviru samih UN, koja često u svojim konkursima ističu pravo članova LGBT-a, prava na veći broj konkursa za visoko budžetne projekte finansiranih od međunarodnih organizacija, koja se odnose na zaštitu prava LGBT zajednice u odnosu na projekte u drugim oblastima itd.

Stoga se postavlja pitanje koji je uopšte cilj organizacije ovogodišnjeg Evroprajda i zbog čega bi trebalo da traje sedam dana, a da nijedna kulturna ili bilo kakva druga manifestacija odnosno okupljanje zagarantovano prema Ustavu RS nije toliko dana zauzelo Beograd kao Evroprajd.

Njihovo dosadašnje okupljanje su često pratile neprijatne scene razgolićenih učesnika prajda, a da ih niko u tome nije ometao, pri čemu se nisu obazirali da li možda nekome stvaraju osećaj neprijatnosti i kako to utiče na svest naših najmlađih.

S druge strane, UN u Srbiji dosad nijednom nisu iskazali ovakvu javnu zabrinutost u medijima zbog ugroženog prava na zdravu životnu sredinu koje pogađa sve građane Srbije, i one koje pripadaju LGBT zajednici i one koji joj ne pripadaju.

Nije iskazana ni ozbiljna javna zabrinutost zbog povećane stope siromaštva u Srbiji, pri čemu skoro 7,2 odsto živi na ivici apsolutnog siromaštva, a od povećanog rizika od siromaštva živi čak 21,7 odsto u Srbiji.

U odnosu na novu činjenicu, o kakvom se to ugroženom pravu članova LGBT zajednica radi, samo da bi nas podsetili na ulicama Beograda na njihovo pravo ličnog opredeljenja, a koje pri tome nije ugroženo a pogotovo ne siromaštvom da bi se udostojilo javno iznete poruke stalne koordinatorke misije UN u odnosu na prava građana iz ruralnih područja, koji žive na ivici na apsolutnog siromaštva svih 365 dana u godini, a čija su osnovna ljudska prava ozbiljno ugrožena takođe zajamčena prema Ustavu Srbije, Univerzalnoj deklaraciji UN i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, a da nisu čak ni zavredili ovakvu javnu zabrinutost UN u Srbiji.

U poslednjih nekoliko godina izneto je nebrojeno primera o zagađenjima voda, vazduha, zemljišta, o posledicama suša i poplava, o ugrožavanju prava građana na život u ruralnim i siromašenim krajevima zbog izgradnje malih hidroelektrana na malim vodotocima, koji su prevashodno ugroženi zbog suše.

Iako su ova pitanja regulisana brojnim konvencijama UN, za čiju implementaciju su odgovorna kako resorna ministarstva tako i UN u Srbiju koja u tome pružaju pomoć, za sve to vreme nije bilo niti jedne javne zabrinutosti UN u Srbiji zbog nepoštovanja Konvencija UN, ni zbog organizacija civilnog sektora i građana iz i van LGBT zajednice.

Oni su ukazivali na ozbiljno narušeno stanje životne sredine na brojnim lokacijama u poslednih nekoliko godina i neodgovorno upravljanje državnih struktura.

Činjenica je da UN finansiraju brojne projekte u oblasti zaštite životne sredine, kao i zaštite prava LGBT-a, ali apostrofiranje njihovih prava koja nisu ugrožena u odnosu na druga koja se realno tiču nečijeg golog opstanka, nije daleko od uvrede.

Univerzalna Deklaracija UN o ljudskim pravima u članu 7 kaže da su svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo na podjednaku zaštitu zakona bez ikakve razlike. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.

Autorka je master geohemije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.