Čiji miran san čuva ministar policije?

Dan pre no što je odlikovan u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar đaci su otkrili da je njihov drug doneo nož u školu. Tih dana se zbio i trostruki obračun noževima u Beogradu, kada je ubijen MMA reprezentativac Srbije.

Nedugo pre velike proslave u Sopotu, gde su deljena odlikovanja, u glavnom gradu je policija upala u kuću dvoje ljudi i satima ih maltretirala i ponižavala, jer im se nije dopadala njihova seksualna pripadnost.

Bilo je još događaja koji su remetili miran san građana, ali oni nisu bili predmet interesovanja slavljenika. Poznato je da je odlikovani načelnik posle majske tragedije u Ribnikaru, javno medijima pokazao spisak, koji je sačinio ubica, sa imenima dece koje je planirao da strelja.

Od te nesreće je prošlo više od deset meseci, a da Služba unutrašnje kontrole nije dostavila Prvom osnovnom tužilaštvu traženi izveštaj o događaju. Sve te tragične i zastrašujuće činjenice nisu sprečile ministra policije, Bratislava Gašića, da Milića odlikuje, niti Milića da orden primi.

Čiji to miran san čuva ministar i oni kojima je nadređen? Sopstveni ,svakako, jer Gašić spada u grupu „radikalno pragmatičnih“ ljudi za koje ne postoje granice između onoga šta sme a šta ne sme da se čini.

Retke su nepodopštine, nečovečni i amoralni postupci koje ne bi mogao da uradi. Principu dobra i zla je dao ličnu konotaciju. Dobro je sve ono što ga čini moćnim, zlo je ako se neko ili nešto ispreči da takav naum ostvari.

U mentalnom sklopu ne poseduje instance koje bi ga opomenule na čast i etiku. Misli, zaključuje i radi vođen utilitarnim principom, koji je potisnuo ili poništio sve ostale koji treba da odlikuju osobu sa završenom individuacijom.

Ljude vrednuje prema tome koliko može da ih iskoristi i da li su mu potrebni da ga zaštite. Druge kategorije ne percipira, svi su nevažni i daleko od njega, kao da su neka niža organizacija života. Njihove potrebe i osećanja ga ne interesuju, patnje još manje.

Prema onima koji su mu potčinjeni je arogantan i drzak uz permanentno pokazivanje nadmoći. Prevrtljiv je i bez savesti. Osećanje krivice i odgovornosti su u domenu apstraktnih pojmova.

Ovakve osobine su ga preporučile Vrhovniku, prema kome oseća poštovanje, zahvalnost i lojalnost.

Od kako su njegovi stavili pod kontrolu sve državne resurse za njega su bila rezervisana mesta u vojsci, BIA i policiji. Kontrolom oružane sile i tajnih službi čuvao je miran san članova svoje organizacije i omogućio im da prisvoje državu.

Tokom njegovog mandata desile su se velike tragedije i otkrivena je najveća plantaža marihuane u Evropi. Kad je pao vojni helikopter u Surčinu i stradalo šestoro ljudi i novorođenče bio je ministar vojni.

Masakri u Ribnikaru , Duboni i Malom Orašju zatekli su ga na mestu ministra policije. Inspektori, koji su otkrili Jovanjicu, imali su dokaze koji su ga povezivali sa vlasnikom plantaže.

U svim ovim stravičnim događajima Gašić nije video ni direktnu ni moralnu odgovornost da bi podneo ostavku. Naprotiv, nastavio je da se svima podsmeva kad je u Skupštini Srbije pred poslanicima i celokupnom javnošću izjavio da zna ko je ubica Olivera Ivanovića, ali ne može da ga uhapsi jer ga štiti Nemačka.

Orden Miliću je otvoreno nipodaštavanje patnji roditelja i rođaka stradalih u majskim tragedijama.

On sve sme jer postoji onaj koji će da uzvikne: „Ne dam Gašića“. Taj koji je izgovorio tu rečenicu zna njegove „kvalitete“ oličene u spremnosti da uradi sve što mu se naredi. Gašića i ostale, koji danas čine političku „elitu“ je i okupio jer poseduju osobine očišćene od morala i savesti.

U međusobnim komunikacijama i interakcijama te osobine pojačavaju svoje destruktivno dejstvo i ispoljavaju se kao nepatvoreno zlo, uslovljavajući veliku nesreću za sve koji nisu u njihovoj milosti. Njima ostavljaju dnevne i noćne more, a sebi čuvaju miran san.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.