Činjenice o potpisima

Stoga, ovaj tekst nije ni instrukcija, pa čak ni savet, već „povratna informacija“, ili kako se moderno kaže „fidbek“, od redovnog čitaoca o tome šta bih voleo da pročitam u vašem listu. Nadam se da će na taj način sadržaj teksta biti shvaćen dobronamerno i konstruktivno.

Radi se o temi potpisa za biračke spiskove. Već danima u javnosti kolaju glasine o tome kako su neke, sve ili skore sve stranke koje izlaze na izbore 21. juna dobile pomoć od vladajuće stranke da skupe neophodne potpise, koje od njih zahteva član 43 Zakona o izboru narodnih poslanika.

Ovo je, naravno, izuzetno ozbiljna tema. Ukoliko je ovakva „pomoć“ zaista bila prisutna, ovo potpuno obesmišljava demokratski proces. I što je ponižavajuće za nas, građane Srbije – ukoliko su navodi istiniti – svi mi onda igramo uloge u toj farsi. Svi mi finansiramo trgovinu potpisima, svi gledamo na televiziji stranke koje su dobile (a ne sakupile) potpise i tako dalje.

„Danas“ o ovoj temi svakodnevno izveštava, ali ono što bih ja kao čitalac, koji uzgred rečeno kupuje vaše novine na kiosku, želeo da vidim jesu činjenice. Vi nam dajete navode raznih aktera, što je naravno jedan od razloga da kupujemo vaše novine – jer drugi mediji nam ne daju ni toliko – i ti akteri sumnjaju, imaju indicije, pretpostavljaju, demantuju i slično. Ali šta se zapravo dešava?

Voleo bih da pročitam tekst ili seriju tekstova istraživačkog novinarstva koji će nam dati neke odgovore. Recimo: da li ima direktnih ili indirektnih dokaza? Šta kaže statistička obrada podataka? Da li su ti koji su dobili pomoć znali da ih neko zapravo snabdeva potpisima? Da li je neko spreman da bude izvor? Voleo bih da uđete u ta pitanja u najboljoj tradiciji istraživačkog novinarstva i da nam kažete šta ste saznali.

Da bih dalje pojasnio svoj stav, dodaću da me ne zanima toliko koje su to stranke dobile pomoć u skupljanju potpisa. Ovde je za mene, a verujem i za druge čitaoce, fundamentalnije pitanje ono o korupciji političkog procesa. Ako su u tome učestvovale dve stranke, to ne valja. Ako su učestvovale četiri stranke, ni to ne valja.

Naravno, istraživačko novinarstvo košta i mi vaši čitaoci smo svesni pritisaka pod kojim radite. Ako želite jedan savet (mada sam na početku rekao da ću se uzdržati), zašto ne se bi jedan istraživački tim u okviru redakcije bavio ovakvim projektima. Razglasite to i mi vaši čitaoci ćemo vas podržati u svakom pogledu.

Na kraju, politički akteri, novinari, urednici, aktivisti i drugi često kažu da je javnost inertna, da nije dovoljno zainteresovana za ovakve teme. Pa evo, ja sam javnost. Odnosno, deo te javnosti. Zainteresovan sam, želim da znam šta se dešava. Spreman sam da vas podržim u tome. Ali nisam novinar i ne mogu da radim vaš posao. Poštujem to što radite, ali želim da znam više.  Želim činjenice.