Cirkus u Jasenovcu: Vučić i Plenković koriste žrtve ustaša u propagandne svrhe

Spomenik u Jasenovcu autorsko je delo Bogdana Bogdanovića, davnašnjeg beogradskog gradonačelnika, arhitekte, čoveka koji je po dolasku na vlast srpskih nacionalista, poput Vučića, morao napustiti svoj Beograd, pa je lako zamisliti kako bi mu se zemni ostaci, da je to zaista moguće, ove nedjelje okretali brže od ringišpila dok njegov rad na mestu užasnoga stratišta srpski i hrvatski nacionalisti koriste kao sredstvo političkog marketinga i nadjebavanja u ratu simbolima kad im već onaj pravi, s bojevom municijom, nije dopušten.

Hrvatska vlada kaže da je od Vučića očekivala kaos

Radnja današnje epizode više-manje je poznata: Vučić je upoznao Milorada Pupovca, predstavnika hrvatskih Srba, s namerom da privatno obiđe Jasenovac i Pakrac. Prema dostupnim informacijama, pozvao je Pupovca da mu se pridruži te da, „ako smatra da je potrebno, o njegovoj poseti obavesti hrvatsku vladu“. Pupovac je to učinio, „a u vladi su“, kaže vest, „ostali konsternirani načinom na koji je srpski predsednik planirao napraviti haos u Hrvatskoj“ te mu zabranili ulazak u zemlju.

I tako je započela najnovija epizoda šovinističke farse. Vučićeva poluuvređena poruka na društvenoj mreži poslužila je kao hitac iz startnog pištolja srpskim tabloidima da vrisnu protiv ustaša, njegov šef diplomacije Nikola Selaković, u ulozi visokopozicionirane tajnice, najavljuje protivmere Hrvatskoj i sutrašnje vođino obraćanje naciji, a dotad je na dvema konferencijama za medije naciju stimulisao neophodnom dozom nacionalne histerije: „Ovo je zastrašujuća odluka jedne države. Nečuveno je da se ovo dogodi nakon Drugog svetskog rata. Vlada Srbije doneće odluku o protivmerama i one će biti utemeljene na međunarodnom pravu.“

Srpska ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović otkazala je službenu posetu Zagrebu, Milorad Dodik je nešto drobio o prošlosti, budućnosti, dobrosusedskim odnosima i pružanju ruku, dok je najveći zanos obuzeo srpsku premijerku Anu Brnabić.

„Ova vest je nešto što me zapanjuje. Još sam u šoku. Ovo je najveći skandal koji se dogodio u modernoj istoriji odnosa Srbije i Hrvatske. Privatno posetiti Jasenovac, mesto stradanja pre svega Srba, jedini dečji logor u kojem je ubijeno najmanje 20 hiljada dece… Zabraniti posetu tom mestu stradanja predsedniku Republike Srbije, koji je hteo otići i položiti cveće, reći da je to pravljenje haosa…

Da to uradi država članica EU, to je za mene ne prvorazredni skandal, nego… To je kao da predsedniku Izraela zabranite posetu Auschwitzu“, izgovorila je u očito delikatnom duševnom stanju.

Ulogu dežurnog hrvatskog branitelja danas je tumačio Gordan Grlić Radman

Igra je, dakako, spremno dočekana na hrvatskoj strani. Vest o Vučićevoj neuspeloj jasenovačkoj avanturi u medije je puštena iz vlade Andreja Plenkovića, a ulogu dežurnog hrvatskog branitelja preuzeo je šef diplomatije Gordan Grlić Radman

„Podsećamo da pripremom svake posete stranih državnika vreme, priprema i plan poseta treba da budu deo dogovora dve strane. Hrvatska nije informisana, to je za Hrvatsku neprihvatljivo i smatramo to nedobronamernim. Mislimo da to nije iskreno, da to nije odavanje pijeteta, izjavio je GR i dodao kako se „Srbija nije suočila s prošlošću“, dok je Hrvatska, kako je opazio, s tri garantovana mesta Srbima u parlamentu i SDSS-om u vladi primer.

I predsjednik SDSS-a Milorad Pupovac odlučio je imati radnu nedjelju, pa je na konferenciji za novinare poručio da „do ovakve situacije i do ovakvog odlučivanja nije smelo doći. Nije se smelo dogoditi da predsednik Srbije ne može da dođe u posetu Jasenovcu“.

Za početak, nejasno je koliko dugo je pripreman Vučićev pohod na Jasenovac i radi li se o uobičajenoj praksi. Ako ne postoji formalna prepreka, zašto njemu, dugogodišnjem sledbeniku najpoznatijeg živog četnika, vlada sastavljena od ljudi nespremnih da zabrane ustaški pozdrav nije dopustila ulazak u Hrvatsku?

Ako je namera hrvatskih vlasti zaštititi jasenovačke žrtve od nacionalističkih manipulatora, onda bi istodobno trebala i sebi zabraniti ekskurzije pod Bogdanovićev cvet. Ako je, pak, reč o etnički motivisanoj odluci, a po svemu sudeći jeste, jer teško je zamisliti da bi Plenkovićeva administracija zabranila, recimo, privatni izlet po Hrvatskoj nekog od briselskih gnjavatora ili francuskog predsednika, tada između nje i onog što Vučić otelotvoruje, zapravo, nema razlike.

No, kada načas zaboravimo administrativne nejasnoće, šokove, uskličnike, tabloide, brnabićke, grlić-radmane i ostalu političku menažeriju, cela drama učini se kao savršeno režiran komad za potrebe srpskog i hrvatskog vrha: Vučiću je baš zatrebalo zatezanje s Hrvatima, ako može oko Jasenovca, kako bi raskošnu desnu scenu u Srbiji podsetio da je on onaj stari koji je ranih devedesetih pretio Hrvatima i najavljivao likvidacije Bošnjaka te da su mu premijerka sumnjivog porekla i nedovoljna odlučnost prema Kosovu samo prolazni modni detalji zgodni za pokazivanje po Bruxellesu.

Vučićevi i Plenkovićevi odlasci u Jasenovac više imaju veze s pornografijom nego s istoriografijom

Slično je i s, uslovno rečeno, druge strane: histerični Vučić sa saradnicima i tabloidima osigurava Plenkoviću i jatacima status ustaša, zgodan za podsećanje ovdašnje desnice da je ovaj HDZ onaj stari koji je ranih devedesetih terao Srbe i organizovao agresiju na BiH te da su mu Pupovac i nedovoljna odlučnost prema nacionalističkim ciljevima u BiH samo prolazni modni detalji zgodni za pokazivanje po Bruxellesu.

Svaki Vučićev ili Plenkovićev odlazak u Jasenovac ima više veze s pornografijom nego s istoriografijom. Jasenovac je obojici političko sredstvo, samo što jednome koristi u unutrašnjoj, a drugome u spoljnoj politici. Da je Vučić istinski posvećen brizi za nevine ljude ubijene ili mučene u ratovima samo zbog porekla, nedjelju je, umesto u Jasenovcu, mogao provesti u nekom od bivših sabirnih logora organizovanih devedesetih po Srbiji za nesrbe ili bi, zajedno s tronutim Dodikom, obilazio mesta po Bosni i Hercegovini na kojima je njihova ideologija ostavljala na hiljade leševa.

Da je Plenkoviću i njegovima zaista stalo do jasenovačkih žrtava, odavno bi zabranili ustaški pozdrav, potrudili se da mesta zločina nad Srbima u devedesetima budu makar minimalno obeležena te da tuđmanizam, kao ideologija mržnje, bude primereno osuđen.

„Milošević i Tuđman su niža mentalna i moralna stepenica, skopčana s agresivnom amoralnošću. Strašno je da je to narod prihvatio“, govorio je Bogdan Bogdanović. Koju deceniju kasnije, politička kopilad balkanskih zločinaca pod njegovim jasenovačkim cvetom organizovala je nedjeljni dramolet s kletvama, podvriskivanjem i nacionalnim ikonografijama, pretvarajući stratište u cirkus i šteta je samo što Bogdanovićevo delo nije izvan domašaja vlasti i ideologija kojima mesta masovnih egzekucija nisu opomena, nego podsticaj.

Izvor: Index.hr