Civilni sektor pripremio niz predloga

Samit obuhvata tri tematske cjeline: bezbjednost, prevazilaženje nasleđa prošlosti i ekonomiju (ali je fokus na preduzetništvu, digitalizaciji…).

Očekivanja su, stoga, što se ekonomskog dijela samita tiče manja nego ranijih godina. Posebno što su infrastruktura i energetika bile u fokusu EU-ZB samita u Sofiji u maju, a održan je i sastanak ministara ekonomije u Beču prije nekoliko dana. U Londonu neće biti ocijenjen napredak u ispunjavanju nekih ranije preuzetih obaveza kroz proces. Na primer, na samitu u Trstu jedna od tema je bila i vladavina prava, a države Zapadnog Balkana su se obavezale na ispunjavanje niza preporuka. Međutim, nema informacija šta je urađeno u vezi sa tim.

Samit je prilika da Velika Britanija predstavi plan za dalji angažman na Zapadnom Balkanu. Takođe, po prvi put bi na na samitu trebalo da se sretnu i ministri unutrašnjih poslova regiona, upravo zbog bezbjednosti koju je domaćin samita stavio u prvi plan. Bez obzira na brojne novine, očekivanja u vezi sa samitom su manja generalno, ne samo kada je ekonomski segment u pitanju. Civilni sektor je kroz forum civilnog društva pripremio niz predloga i preporuka u vezi sa temama o kojima će biti diskutovano i ove smjernice su dio zvanične dokumentacije samita.

Isto tako, organizacije civilnog društva su kroz niz drugih inicijativa pripremile predloge za unapređenje koordinacije procesom, izmjenu ciljeva i tema koje bi trebalo da postanu stalne na agendama samita, ali i u pravcu formiranja posebnih timova koji bi pratili napredak u sprovođenju obaveza i time dodatno unaprijedili proces, odnosno saradnju i reforme u regionu. Otuda bi se moglo reći da je očekivanja OCD da Berlinski proces bude unaprijeđen nakon Londona, a mehanizmi za učešće civilnog društva i praćenje sprovođenja obaveza iz procesa dodatno ojačani.

Autorka je izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore