Članovi SNS i ispunjavanje želja

FOKUS

SNS je na vlasti, ali nisu svi članovi SNS u vlasti. Koji nisu, žele vlast iz raznih razloga.

Prvi i dovoljan, smatraju da su mnogi među njima bolji od onih koje svakodnevno mole za usluge, novac i posao.

I zaista, broj članova SNS koji nisu u vlasti prelazi u procentima broj onih koji jesu, a koji tu vlast vrše loše ili ne vrše uopšte. Zato što ne žele, ne znaju, ne smeju, ili sve zajedno. Što je posebno vidno na lokalu.

Oni koji nisu u vlasti, čine kritičnu masu spremnu da u datom trenutku pristupi stranci ili grupi koja može da pogodi njihove misli i ispuni im želje. Iz tog razloga opoziciona infrastruktura na lokalu nije razvijena, što jeste dvosekli mač ali pod određenim okolnostima koncept koji ima smisla.

Jer, kada opoziciona stranka formira u unutrašnjosti svoj opštinski odbor, isti postaje plen vladajuće stranke koja će naći način da otvori tajne pregovore i ovlada ili sa predsednikom tog odbora, ili sa regionalnim poverenikom, a u najtežim slučajevima ugrožavaće opštinski odbor tako što će ući u neposrednu pogodbu sa šefom stranke u Beogradu. Ovo posebno važi za one lokalne odbore koji su kompaktni, nepodmitljivi i prete da ugroze lokalnu vladajuću stranku makar izbori bili i neslobodni. Mnogo takvih odbora raspušteno je zato što je dogovor postignut u Beogradu.

Što znači da opozicija već sada može da računa na glasove nezadovoljnih članova SNS, kojih je preko milion. Da ih zadobije, mora da im omogući učešće u vlasti. Pa će se borba voditi između članova SNS koji imaju posao (u administraciji, javnom preduzeću ili subvencionisanoj stranoj kompaniji) i teže da ga zadrže, i članova SNS koji su bez posla i perspektive da ga steknu ili su nezadovoljni nečim drugim, a razloga za nezadovoljstvo je mnogo. Prvi je, selektivna primena zakona koja vređa dostojanstvo čoveka. Drugi, nepravilno ili nerazumno korišćenje resursa kojih Srbija ima u izobilju. Treće, nepravilna raspodela tih resursa.

Stoga je osnovni zadatak opozicije da se konsoliduje i istakne kandidata samo za predsedničke izbore. I vodi kampanju isključivo za predsedničke izbore. Nakon pobede tog kandidata u prvom krugu, oslobodiće se mediji i stvoriti uslovi da se primenom zakona u roku od šest meseci sprovedu novi izbori, republički i lokalni. Velika je verovatnoća da se lokalni i republički izbori bojkotuju poništavanjem glasačkih listića, jer glasača sada interesuje isključivo protivkandidat Aleksandra Vučića.

Pitanje je, međutim, da li takav kandidat uopšte interesuje opoziciju.

Autor je pravnik