Čokanjče ispred Banovine

Doček Srpske nove godine izgledao je potpuno drugačije nego svih prethodnih godina. Naime, u 20:22 časa su građani Novog Sada, Srbije i Evrope, kako je i rečeno na samom događaju mogli da vide predstavu „Zeniteum::2022“ slovenačkog reditelja Dragana Živadinova, a na više od 40 lokacija u gradu su bili organizovani razni događaji, od koncerata i izložbi do predstava.

Glavni događaj „Zeniteum::2022“ simbolično je počeo u 20:22 na Bulevaru Mihajla Pupina ispred zgrade Vlade Vojvodine ili kako to Novosađani kažu ispred Banovine. Na bulevaru je zaustavljen saobraćaj jer je podignuta metalna konstrukcija za potrebe predstave. Ova konstrukcija izgleda kao skela na nedovršenoj zgradi kojih po Novom Sadu ima mnogo, naročito na Salajci (širem centru grada) na kojoj ruše stare vojvođanske kuće i zamenjuju ih modernim stambenim zgradama.

S tim u vezi, ova skela na Banovini govori mnogo više o Novom Sadu nego što su autor i producenti ove manifestacije mogli i da pretpostave kada su je tu postavili.

Na skeli se prvo pojavljuje glumac koji se predstavlja publici kao domaćin. Publika se uopšte ne vidi niti čuje tokom cele ceremonije jer je skela visoka 40 metara, pa su Novosađani ostali dole u pomrčini. Njegov zadatak je da publiku nauči zdravicu koju će zajedno da izgovore uz prepečenicu koju su dobili na ulazu. Zatim domaćin izvadi čokanjče sa prepečenicom i zamoli publiku prvo da jednom probaju ovaj zajednički performans jer je on inače jako komplikovan.

Kad domaćin podigne čokanjče, i publika podigne čokanjče, kad domaćin kaže: „Novi Sad“, i publika kaže: „Novi Sad“, kad on opet kaže: „Novi Sad“, i oni opet kažu: „Novi Sad“, a onda on kaže: „Sad“, i onda svi nategnu prepečenicu. Kakav spektakl! Igrokaz na nivou obdaništa!

Posle ovog prologa koji izaziva transfer blama počinje „vojna parada“ duž skele za koju shvatamo u tom trenutku da je njen prvi nivo pista. Sve to propraćeno je kvazinaučnim naklapanjem horskog ansambla, nezavidnim stojem na rukama akrobata i muzici duvačkog orkestra.

„Zeniteum::2022“ je posvećen Milevi Marić Anštajn i Milutinu Milankoviću, zato ansambl, koji maršira po pisti u za ovu priliku napravljenim uniformama, izgovara pojmove i termine iz branše ovih naučnika. Možda je to vojni pohod usađivanja naučnog znanja u glave gledalaca?

Na primer možemo izdvojiti: „Oboje su ušli u monumentalne procese matematike. Poslali su naučni kod, kulturne prestonice Evrope i sveta.“ Kao što hor u Helenskoj drami ima ulogu idealnog gledaoca koji komentariše radnju, tako ovde vojni hor treba da predstavi karaktere Mileve i Milutina koji gledaoca i naprosto sve prisutne uzdižu prema zenitu. Matematička fizika i nebeska mehanika nas dakle uzdižu prema zenitu.

Na sajtu Fondacije može da se pronađe da je predstava-slavlje „Zeniteum::2022“ u stvari inspirisana zenitizmom. Umetničkim pravcem čiji tvorac je Ljubomir Mićić, koji je pre sto godina osnovao časopis Zenit u nameri da nakon razaranja Prvog svetskog rata kao i većina avangardnih pokreta u to vreme kritikuje evropsku civilizaciju i preispita na kakvim to temeljima ona počiva.

Kako može jedan suštinski antiratni pokret kakav je zenitizam da bude inspiracija nečemu što liči na vojnu paradu? Kakve zenitizam ima veze sa Milevom Marić i Milutinom Milankovićem? Narativ predstave nam govori da ćemo se kroz „kosmičku kulturu koja nas povezuje naučnom snagom“ uzdići u zenit.

Dakle, ako pod pojmom „kosmička kultura“ recimo razumemo nebesku mehaniku i matematičku fiziku ovih naučnika, to znači da će nam ova znanja omogućiti da kritikujemo evropsku civilizaciju kao što je to činio zenitizam. Međutim, u celoj stvari nema ni trunke naznake o kritici bilo čega, već samo o uzdizanju, glorifikaciji, slavlju i moći. Dakle, zenitizam ovde ispada iz cele igre, odnosno postaje prazan pojam, ostaje samo njegovo ime sa kojim se manipuliše.

Kada sve to pomešate sa vojnim horom koji maršira dok govori o svemu ovome, dobijete utisak kao da su se neoavangarda i neofašizam zajedno udružili u kulturi spektakla. Dalje u predstavi će se pojaviti i likovi Mileve i Milutina koje tumače Anita Mančić i Boris Isaković, kao i ruski astronauti iz svemira koji će se obratiti na ruskom. Da bi se ceo cirkus završio kako domaćin kaže sa pojavljivanjem zenita iznad glava gledalaca u vidu vatrometa.

Usput se izgubio multikulturalizam Novog Sada, a to mesto je zauzeo sinkretizam. Uparivanje zenitizma, srpskih naučnika, dočeka 7530. Srpske nove godine i sve to u cilju vaznesenja u neke visine kosmosa ili čega god. Kakvo je to slavlje koje je zasnovano na veličanju i pokazivanju moći i sile, a ne na radosti i igri? To je pitanje koje se može postaviti nakon gledanja „Zeniteuma::2022“.

Autor je esejista i filmski kritičar