Sve je krivo i „Načertanije“ – čovek na vlasti nije kriv

Na mitingu na Ušću 1988. je bilo ozvučenje pa i ono snosi krivicu jer se sve viđeno i izgovoreno, videlo i čulo, sve do Ljubljane, Zagreba…nije im bilo pravo.

Ali Petru II Petroviću Njegošu sve ove stvari ne bi se dopale i osudio bi ih.

Simpatisao je i Dalmatince i Hrvate.

Tenk je vojno vozilo i to jako opasno vozilo na gusenicama. Ne verujem da su 9. marta 1991. bili naoružani kada su izašli na ulice Beograda, ali je vrlo moguće da jesu. Na toplotu izazvanu demokratskim procesima sve stvari se šire, pa su se posle pola godine tenkovi potpuno naoružani razmileli po bivšoj SFRJ. Indikativno je da se jedan tenk vratio sa fronta i parkirao ispred Narodne Skupštine kako bi čitavom svetu pokazao da ima suprotno mišljenje u odnosu na druge tenkove. Slična je stvar i sa ratnim avionima i ratnim helikopterima koji su zaparali nebo bivše SFRJ. I oni snose krivicu za ratna dejstva ali i ratni brodovi, da ih ne zaboravimo.

Tu su i puške PAP, automatske puške, puškomitraljezi 7,9 mm i novi puškomitraljezi, minobacači 82mm koji dejstvuju po brdima i poljima bivše SFRJ.

Krive su vojne karte.

Najgore stvari su protivtenkovske mine i pešadijske mine.

Ne smemo a da ne osudimo i topove svih kalibara.

Ljudi nisu krivi, nego stvari.

Kriva je olovka koja potpisuje naredbe za dejstvo ovih vojno-policijskih stvari koje ubijaju gde god su.

Krivi su činovi u vojsci. Ljudi nisu krivi.

Za slom jugoslovenstva krive su TV stanice.

Krive su prislušne stanice a ne ljudi.

Novac je stvar koja je najgora od svih stvari koja pokreće sve vojne stvari.

Jedan visoki političar u Srbiji koji je imao veze sa ovim stvarima dao je, ne tako davno, saopštenje da je za raspad Jugoslavije kriva Komunistička partija Jugoslavije a da je Josip Broz Tito poslat da tu odluku iz 1928. sprovede u život.

Kriv je telefon koji je pozivao članove Predsedništva SFRJ za upotrebu tadašnje Jugoslovenske narodne armije na dan 9. marta 1991. a ne čovek.

Pored stvari kriva je misao a ne čovek.

Misao je pokretač svega negativnog i pozitivnog.

Ali ko je naredio da se na ulice Beograda izvedu vojni tenkovi i razbiju demonstracije 9. marta 1993. godine.

Kriva je olovka ali i papir na kome je naredba za upotrebu tenkova, ratnih aviona, topova i dr. a ne čovek.

Hrvatska i Slovenija su predlagale novo državno uređenje i labavije veze između republika ali Srbija i Crna Gora su bili za očuvanje savezne države. Za ovo neprihvatanje predloga su glavni krivci sto i stolice na kojima su sedeli pregovarači a ne ljudi.

Stvar je i referendumska kutija o izjašnjavanju Hrvata o odvajanju Hrvatske iz SFRJ ali i knjiga zvana „Ustav“ koji predviđa da su Srbi nacionalna manjina a ne narod u Hrvatskoj.

Snosi li krivicu i dokument iz 1844. pod nazivom „Načertanije“ od Ilije Garašanina. I to je stvar.

Rampa na graničnom prelazu ka Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini je takođe stvar.

Stvari su krive za sve a ne čovek.

Zbog stvari i misli stradali su narodi ni krivi ni dužni.

Na delu je višedecenijsko pravdanje vlasti „stvarima“ jer čovek nije kriv. Sve je krivo i „Načertanije“ – čovek na vlasti nije kriv.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.