Čovekov beg iz lavirinta

Planeta se nada da vakcine koje već ulaze u upotrebu jesu dovoljne da se kovid 19 čudovište oslabi i da prekine da uvlači ljude u svoj lavirint.

Da su dovoljne da se ne prekine nit i da se pobedonosno izađe iz tog začaranog prostora.

Možda ovo nije doba atinskih junaka, ali jeste era superheroja iz oblasti nauke i medicine.

Naučnici i medicinski radnici u ustanovama širom planete danonoćno rade kako bi izbavili nesrećno zalutale u korona lavirintu.

Nažalost, neretko i njih proguta tama u koju su kročili kako bi spasili život čoveka u nevolji.

Svako, i svugde je u opasnosti i niko nije bezbedan.

Utoliko je važnije da se pronađe odgovor na virus koji je u 2020. okončao život kakav smo poznavali i naterao nas da razmišljamo o stvarima koje smo uzimali zdravo za gotovo, poput zdravlja, druženja, pa i samog života.

Godina 2020. nas je podstakla da, možda po prvi put bez automatizma, pitamo jedne druge za zdravlje njih i njihovih bližnjih i budemo zahvalni ako je „bar za sada, sve u redu“.

Da pratimo epidemiološke preseke i da se, uprkos svim ciframa, statistikama, poplavi podataka kao i lažnih vesti, nekako prisetimo i da iza svakog broja stoji čovek sa imenom i prezimenom, porodicom i prijateljima, strahovima i snovima.

Da mnogi muškarci i žene u Srbiji i širom sveta svoje poslednje zemaljske časove provode sami, daleko od svojih porodica, uz doktore i medicinske sestre koji najviše osećaju posledice ovog rata.

I u tradicionalnim ratovima postoje delovi društva i pojedinci na koje taj događaj utiče manje nego na druge, pa tako i u ovom slučaju.

I tokom ratova ljudi se trude da žive neku svoju „normalnost“, kako bi očuvali barem neki deo svojih pređašnjih života.

Ova nas je godina takođe naterala i da razmišljamo o tome da li smo kao svet razjedinjeniji ili ujedinjeniji.

Naravno, postoje oprečna mišljenja i ogromne razlike u zavisnosti od toga o kom domenu života se radi.

Ako ćemo gledati s optimističke strane, suočavanje sa globalnom pretnjom jeste ishodovalo nezabeleženim međunarodnim naučnim naporima u što bržem patentiranju vakcine protiv kovida 19, kao i uspostavljanjem sistema poput Kovaksa, namenjenog distribuciji vakcina zemljama nižeg i srednjeg dohotka.

Ako pogledamo na drugu stranu, uprkos nastojanjima da se obezbedi što ravnomernija distribucija vakcina, već smo svedoci rastućih međunarodnih nejednakosti.

Dakle, imamo pomešane rezultate: načelo solidarnosti koje se u nekim poljima, poput humanitarne diplomatije, znatno oseća, dok s druge strane imamo težnje najuticajnijih zemalja sveta da najpre imunizuju dobar deo svog stanovništva pre pomaganju drugima da to uopšte počnu.

Nesporno je da će stepen i period imunizacije stanovništva međunarodno sertifikovanim vakcinama ipak donekle predstavljati i odraz nejednakosti.

S jedne strane imamo SAD, koja je patentirala dve visoko atraktivne vakcine i već vakcinisala preko million svojih žitelja, što i Evropska unija kreće da radi.

Obe strane unapred su ugovorile višestruko više doza nego što imaju stanovnika.

Takozvanom „Zapadnom Balkanu“ doduše jeste pružena verbalna garancija od strane Evropske komisije da će biti uključen u evropski plan vakcinacije, ali po svemu sudeći tek nakon što prioritetne grupe u samoj Uniji budu podmirene.

U tom smislu, dostupnost vakcina neminovno će predstavljati i odraz međunarodne pozicioniranosti nekih zemalja i regiona.

Imajući u vidu Kovaks i uopšte utopijsku težnju ka globalnoj solidarnosti koja predstavlja lajtmotiv ove krize, ne mogu a da ne pomislim na Džorža Orvela, i koliko ćemo brzo doći od načela „Svi su jednaki“… do dopisanog dela…“ali neki su jednakiji od drugih“.

Dok možda jeste iluzorno očekivati da će svet u 2021. godini kao posledica pandemije da bude mesto jednakijih mogućnosti za svakog čoveka, to ne znači da od takvih razmišljanja treba odustati.

U međunarodnom pogledu, distribucija vakcina preko Kovaks sistema, uprkos svim ograničenjima, možda bude predstavljala jedan od najhumanijih globalnih poduhvata koji će spasiti milione života.

Medicinske i druge nauke pred očima celog sveta opravdaće svoju plemenitu prirodu i postaće prioritetnije za čovečanstvo, što će biti blagotvorno i za istraživanja drugih humanitarnih izazova.

Zdravstvena i druga dobrobit čoveka neminovno će se naći pod značajnijim fokusom naučnika i institucija nego do sada, slično kao što su ulaganja u „svemirsku trku“ tokom Hladnog rata ishodovala napuštanjem zemljine orbite i istorijskim koracima na Mesecu.

Početak imunizacije stanovnika najrazvijenijih delova sveta već se naziva „početkom kraja“ pandemije kovid 19 virusa, a celo čovečanstvo želi da to bude istina.

Poslednji trenuci teskobne 2020. godine treba da proteknu u znaku tišine i pijeteta prema preko milion i sedamsto pedeset hiljada žrtava kovid 19 virusa, od kojih preko tri hiljade iz naše zemlje, koje su nastradale u smrtonosnom lavirintu ovog virusa.

A odmah nakon toga – pošto je u čovekovoj prirodi da se nada – u prvim trenucima naredne, 2021. godine, treba pomisliti na žene i muškarce koji u bolnicama i laboratorijama širom sveta počinju da dobijaju ovaj rat u naše ime.

Hvala im na tome i neka nam je zdravija 2021. godina.

Autor je naučni saradnik