Crkni, radničko roblje

Dodali su i da je incident „bio blažih razmera i bez štetnih posledica po zdravlje, telesni i psihički integritet zaposlenog u Ziđinu“.

Shicong se protokolarno izvinio zbog svog „necivilizovanog ponašanja“ i da „zbog ličnih razloga“ ne razume „dovoljno dobro“ kulturološke navike u Srbiji.

I sad bi trebalo da, što se kaže, bude „mirna Bačka“, a i šire. A nije.

„Nedolično ponašanje navedenog direktora traje već duži period, u smislu slanja pretećih poruka putem telefona, verbalnih duela sa zaposlenima, tako da je bilo pitanje vremena kada će doći do fizičkog nasrtaja na zaposlene, što se i desilo“, saopštili su iz Sindikalne organizacije Topionice Bor.

I ovaj slučaj šutiranja zaposlenog ne bi bio istražen i ne bi bilo nikakve reakcije da slučaj nije dospeo do medija.

Onda su usledila kao izvinjenja i sve ostale vrste pokajanja koja idu uz to. Jer valjda je izraz posebnog poštovanja ako te šef šutne u butinu, a ne u zadnjicu, recimo. Ili u glavu, možda?

Nije ovaj „incident“ ništa novo, jer je logična posledica odnosa države prema radničkoj klasi i stanovnicima Srbije, ali i sindikata, posebno državnih koji ničemu ne služe već decenijama, sem da prvog maja razviju par zastava i uzviknu par protokolarnih parola.

Inače su preko godine nevidljivi i za radnike su čuli da postoje negde tamo, ali ne i za njihova prava.

Radnici u Srbiji su apsolutno obespravljeni i prepušteni voluntarizmu privatne države, zakoni ne funkcionišu jer sama država – tužioci, sudije, policija, državne institucije – ne želi da ih primenjuje, osim u slučajevima kada su ugroženi članovi vladajuće stranke.

Tada zakoni funkcionišu u punom kapacitetu.

Državne institucije znaju jako dobro da poslodavci, a to nije slučaj samo sa inostranim kompanijama, mahom maltretiraju radnike – ne uplaćuju im doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, rade u ponižavajućim uslovima (sećate se nošenja pelena u Juri i Geoksu), plate su male i kasne, ali što bi se država time bavila kad i sama država to radi (ne uplaćuje decenijama doprinose i plate)?

Onda se ti isti radnici da bi ostvarili svoja prava vukljaju po sudovima dokazujući da su radili i da ih je država, jer je reč o državnim firmama, oštetila neuplaćivanjem i po nekoliko decenija radnog staža.

Tako da je skroz normalno da se ovo šutiranje radnika kod nas dešava, jer nisu to „kulturološke razlike“, nego je poslodavcima u Srbiji od vlasti Republike Srbije (ako je to još uvek) dozvoljeno ovakvo ponižavanje radnika.

Iskreno, da je mene šutnuo, dobio bi pesnicu u glavu.

Pa nek se posle žali srpskom ili kineskom sudu.

Tu „kulturološku razliku“ bi svakako razumeo. Tako da radnici – samo se savijte i izaberite deo tela u koji će da vas šutiraju vaši pretpostavljeni. I da, uživajte pritom.