Crna Gora glasala – Srbija pobedila

Koji od ova dva iščekivanja ima realnije šanse za ostvarenje? Pokušajmo da razmotrimo:

Ako se dogodi da ove tri ideološki šarene političke kolone zaista sastave vladu „za tri nedelje“ kako je optimistično najavio Zdravko Krivokapić, (pod uslovom da se pre toga međusobno ne sporečkaju, što je takođe moguć scenario), okosnicu te vlade će, van svake sumnje, činiti koalicija „Za budućnost Crne Gore“ odnosno „Demokratski front“. Jer u odnosu na druge dve grupacije koje su njihovi potencijalni partneri u budućoj vladi „Mir je naša nacija“ Alena Bekčića i „Crno na bijelo“ Dritana Abazovića, Demokratski front ima najviše poslaničkih mesta.

Uticaj Crkve, pak, odnosno mitropolita Amfilohija lično, ne samo da je bio presudan za rezultat izbora nego je uticao i na političko jačanje kako Mitropolije još više samog Amfilohija. Njegov poziv narodu imaće stoga u budućnosti veliku i značajnu ulogu i mimo vlade. Tvrdnje Dritana Abazovića, mladog i talentovanog političara građanske i sekularne orijentacije da će vlada ( i to ekspertska, hm, koliko li će samo trajati kao „ekspertska?“!) graditi modernu i sekularnu državu evropskog tipa, mogu biti potpuno obezvređene samo jednim Amfilohijevim pozivom narodu na neke nove litije npr. protiv ostanka Crne Gore u NATO ili protiv ulaska u EU ili za referendum o otvaranju pitanja dalje samostalnosti Crne Gore kao nezavisne države i njenog ujedinjenja sa Srbijom. Hoće li Abazović sa svoja četiri poslanika imati neki uticaj u samoj vladi i u parlamentu da spreči ovakve namere koje formalno idu mimo vlade tj. od Crkve i „naroda“, a u suštini su plan i delo većinske grupacije (tj. DF-a) u vladi? Hoće li Abazović, u ovom trenutku neophodni „jezičak na vagi“ za godinu-dve postati teret za Mandića, Kneževića i Medojevića koji se ovih dana tako fino maskiraju kao „nevažne“ i nevidljive političke figure i sav značaj i tobožnji uticaj pripisuju ni krivom ni dužnom profesoru tehničkih nauka Zdravku Krivokapiću, toj crnogorskoj varijanti sadašnjeg gradonačelnika Beograda?

Drugim rečima, može li se nakon izbora dobijenih na talasu pravoslavne euforije najširih narodnih masa Crne Gore, graditi i izgraditi „moderna sekularna i demokratska država“ kako pun ponosa najavljuje Dritan Abazović? Hoće li, kad ta pravoslavna euforija ponovo naraste zbog pitanja koja smo gore pomenuli, pa se još udruži sa velikosrpskom unionističkom euforijom, hoće li, pitam se, i Dritan Abazović možda biti optužen da radi „protiv vitalnih interesa srpskog naroda u Crnoj Gori“? Hoće li se neko iz Demokratskog fronta naprasno setiti da je “ on zapravo Abanac“, a Albanci jel’te „ne žele dobro srpskom narodu nigde, pa ni u Crnoj Gori“? Odatle pa do harange samo je korak.

Zanimljivo je da niko od analitičara u Srbiji ni nacionalističkih odnosno režimskih ni onih nezavisnih, građanskih, ne komentariše jednu tobože usputnu (a lično verujem – hotimičnu!) izjavu profesora Bogoslovskog fakulteta Bogoljuba Šijakovića izrečenu tokom izborne večeri na RTS-u. Rekao je doslovno: „Biće to i vreme za stvaranje konfederacije između Srbije, Republike Srpske i Crne Gore“ na šta je smeteni voditelj uzvratio: „Uh, vi odoste daleko!“

Daleko ili manje daleko, ali stvar je izrečena, i to javno pred milionskim audotorijem. A profesor Šijaković je osoba kojoj u tom pogledu treba verovati jer je on teolog, bio je ministar vera u vladi Vojislava Koštunice, dobro se kotira kod vrha Srpske pravoslavne crkve i što je najvažnije – odlično je obavešten. Zbog te izjave koju niko nije „primetio“ a još manje demantovao, pišem ovaj tekst. Pišem i pitam se, da li su naši proevropski, građanski i demokratski opredeljeni analitičari ali i isto takve javne ličnosti, u svojim izjavama o „pobedi građanske Crne Gore“ toliko naivni da zaista veruju da će nova vlast u Crnoj gori (ako opstane četiri godine) biti „sekularna, građanska, demokratska i proevropska“, a sama Crna Gora i dalje ostati članica NATO i na evropskom putu, (a kako vidimo iz izjave profesora Šijakovića upitna je njena državnost) kad većinu u njoj čine Mandićevi i Kneževićevi unionisti, podržani neskriveno od zvanične Srbije, ali i patrijarha Irineja i Srpske pravoslavne crkve?

Autor je novinar i publicista