Crna Gora je za Srbiju oaza demokratije: Autorski tekst Milojka Pantića

Troškovi života rastu, inflacija je na višedecenijskom maksimumu. A zarade iz dana u dan gube bitku sa računima za hranu, gorivo, energiju i rastućim troškovima za stanovanje i školovanje.

Ljudima se ukidaju, čak i rođenjem stečena ljudska prava i slobode. Nezadovoljni odlukama državnih institucija, koje umesto da rešavaju krize samo pojačavaju, građani celog sveta kreću u odbranu svojih prava. Pariz je danima u permanentnom žestokom sukobu građana i policije.

Gori čitava Francuska. U Nemačkoj je 27. marta zaustavljen život. U pitanju su najveći protesti u istoriji jer ne rade vozovi, avioni, gradski prevoz. Rusija i Ukrajina vode besmisleni rat.

Štrajkuju ljudi na celoj planeti. Kako sada proročanski deluju reči pesme „Imagine“, u kojoj Džon Lenon i Bitlsi, još pre više od pola veka, pozivaju ljude da zamisle život bez država.

Svetska kriza je kod nas u Srbiji još izraženija, jer je zbog vlasti jednog čoveka, na delu totalni raspad političkog sistema i organizacije društva. Aleksandar Vučić je ukinuo politiku i politički život, tako što je svoju stranku bivših radikala, pretvorio u mafijašku sektu.

Pod njihovovm vlašću u zemlji cvetaju: Neznanje, korupcija, pljačka svake vrste, prostakluk i primitivizam, zavist, oholost, mržnja, pakost, kukavičluk, udvorištvo i licemerstvo i sve druge najgore ljudske osobine.

Zbog potpune paralize pravosuđa, ušli smo u svet nezapamćene nejednakosti, nasilja, kriminala i nepravde svake vrste. Novac je postao jedino merilo vrednosti i to opravdava svaku nečovečnost.

Čoveku stane pamet pri pomisli do kakvih je apsurda dovedeno srpsko društvo. Nekada je „časna reč“ bila jača od potpisa i dovoljna da izbriše svaku sumnju. Današnji „srpski svet“ ne poznaje taj termin, jer se čast ne može kupiti.

Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici, svaki naš korak, sve naše živote stavili su u sebi primerenim zakonima. Na nas svaljuju svu odgovornost i sve obaveze, a za sebe prigrabili sva prava, bez ikakvih obaveza i bez odgovornosti. Od kad je sveta i veka zna se da veća prava nose i veće obaveze.

A kad neko ima sva prava i ni jednu obavezu, onda se takva privilegija obavezno tragično završava. Taj koji može da bude zadovoljan životom među nezadovoljnim, jadnim i siromašnim ljudima, i da to proglašava zlatnim dobom Srbije, taj nije čovek nego zločinac.

Nema napretka u društvu u kome razni Lukasi, Cece, Mece i ostale kreštave estradne zvezde ili svi koji umeju da guraju loptu, postaju vredniji, važniji i uticajniji od svih akademika, poznatih kulturnih poslenika i umetnika zajedno.

Bivši fudbalski huligan na mestu predsednika stalno ponavlja da su svi opozicionari lopovi, a da on nikada ništa nikome nije ukrao. U stvarnosti međutim on je najveći kleptoman u političkoj istoriji Srbije, jer je građanima ukrao i privatizovao kompletnu državu.

Postao je finansijski moćnik jer je i državnu kasu Srbije privatizovao. Preko svojih i ruskih plaćenika u tzv. Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini kao i u Crnoj Gori nastoji da destabilizuje i te susedne države stvarajući haos u njihovim društvima.

U Crnoj Gori međutim to će mu teško poći za rukom, jer su već u prvom krugu predsedničkih izbora njegova plaćena politička strašila iz „srpskog sveta“ doživeli fijasko. Pokazalo se da je Crna Gora za Srbiju prava oaza demokratije.

Ma šta ko mislio o Milu ukanoviću i njegovoj vladavini dugoj tri i po decenije, činjenica je da je on stvorio državu u kojoj je moguća smena vlasti demokratskim putem a politička kultura na nezamislivom nivou u Srbiji.

Ta država nije i neće biti deo „srpskog sveta“ jer pripada evropskoj političko-bezbedonosnoj strukturi. Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori postoji javno mnjenje. Predsednički kandidati vode televizijske duele što je u Srbiji već više od deset godina nemoguće.

Crna Gora ima i vlast i opoziciju u parlamentu za razliku od srpske skupštine koju je vlastodržac pretvorio u svoj lični politički kupleraj, postavljajući za poslanike starlete, kafe-kuvarice i svoje nepismene poltrone i uvlakače. Uzimajući pod svoje ekonomsku bazu društva Vučić i njegovi „slepi“ sledbenici, pod maskom politike, bukvalno rade šta im je volja. Zato je takvu vlast nemoguće smeniti na izborima i zato je Crna Gora za Srbiju, „oaza demokratije“.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.