Crna kutija Er Srbije

Smanjenje plata planirano je da traje do marta iduće godine, a još se ne zna po kom kriterijumu će 20 odsto zaposlenih dobiti otkaz.

To je vest o kojoj se poslednjih dana među zaposlenima u ovoj kompaniji uveliko priča kao odgovoru menadžmenta na aktuelnu krizu.

S tragičnim zakašnjenjem od (najmanje) pola godine rukovodstvo Er Srbije najzad je priznalo da postoji kriza u vazdušnom saobraćaju izazvana pandemijom kovida 19.

Menadžmentu srpske nacionalne avio-kompanije trebalo je skoro osam meseci da shvate, za razliku od menadžera svih svetskih avio-kompanija, razmere katastrofe koja je pogodila avio-prevoz.

Toplo ušuškani na sisi državnog budžeta direktori Er Srbije pravili su se da ne primećuju razmere katastrofe i širili propagandnu euforiju kako njihovoj kompaniji cvetaju ruže dok svi ostali avio-prevoznici tonu u crnu rupu gubitaka i propadaju.

Otpuštanje i smanjenje plata verovatno je deo spasonosnog padobrana koji je „sašila“ Vlada, odnosno ministar finansija, kad su najzad dobili „nogu“ od Etihada kao strateškog partnera i shvatili da s te strane nema pomoći.

Dok su odbijali da prihvate realnost, menadžeri Er Srbije služili su se raznim propagandnim smicalicama da bi prikrili strah, neznanje i grozničave pregovore s Vladom Srbije, kao većinskim vlasnikom, da zapuši zjapeću rupu u poslovanju kompanije i omogući njeno preživljavanje.

Pandemija kovida 19 poslužila je i Er Srbiji i državnom rukovodstvu Srbije da prvo prikriju a zatim i što je moguće više odlože nadolazeću katastrofu nacionalnog avio-prevoznika.

Pod okriljem korona krize država je pronašla model po kome može otvoreno da sipa pare u hroničnog gubitnika i tako pokriva sve neracionalnosti koje postoje od osnivanja kompanije.

U oceni rebalansa budžeta za 2020. godinu Fiskalni savet primećuje za Er Srbiju (ali i ostala državna preduzeća) da je „kriza zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova neuspešnog poslovanja – što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize“.

Nije korona kriza upropastila Er Srbiju kao, na primer, Lufthanzu, koja je do krize odlično poslovala.

Er Srbija je i pre krize poslovala katastrofalno i opstajala samo zahvaljujući državnim subvencijama.

Na srpskog nacionalnog avio-prevozika moglo bi se primeniti Katonovo pravilo „Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere“ (u slobodnom prevodu „Što se grbo rodi ni vreme ne ispravi“).

Er Srbiju je od osnivanja upropastio pogrešan koncept i neutažena želja provincijalnih političara da ne pitajući za ceni i tuđim parama od običnog avio-prevoznika naprave nacionalni simbol.

Smanjenjem broja zaposlenih i plata Vlada je, kao većinski vlasnik, najzad priznala da je počela bitka za spas Er Srbije.

I kao što je i do sada sve radila „ispod žita“, tako i ovu odlučujuću i neizvesnu bitku vodi daleko od očiju javnosti čiji novac troši za tu namenu.

Tim povodom Fiskalni savet u „Oceni rebalansa budžeta za 2020“ primetio je „izraženu netransparentnost javnih rashoda“ i upisao je kao veliku zamerku na predloženi rebalans budžeta.

„Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju)“, konstatovao je Fiskalni savet.

Nije se slučajno vlast ekspresno okomila na Fiskalni savet, a nije joj ni prvi put.

Državni službenici ne kriju da će iz budžeta uzimati pare i pomagati nacionalnu avio-kompaniju, koristeći besmislice kao argumente (tipa „ko bi nam prevozio maske iz Kine“), ali im je veoma stalo da što više zatamne (sakriju) visinu pomoći kojom država pokušava da spase neuspešnu kompaniju.

Ako je tačna pretpostavka Fiskalnog saveta („najveći deo od 150 miliona evra“), država Srbija će samo u ovoj godini iz budžeta iskeširati polovinu sume koju je u proteklih sedam godina (oko 250 miliona evra) davala kao subvencije Er Srbiji.

Po oceni Fiskalnog saveta pomoć javnim preduzećima, uključujući i Er Srbiju, dostigla je 0,4-0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

To za državu kao što je Srbija nije uopšte mala suma.

Kriza je ogolila, a vlast neće da prizna, slabosti u poslovanju državnih i javnih preduzeća kao što su Er Srbija i EPS.

I umesto da krizu iskoristi kao priliku za preispitivanje svih neracionalnih mera ekonomske politike koje je sprovodila pre krize, Vlada Srbije i dalje bezglavo sipa desetine miliona evra u hroničnog gubitnika kome nije bilo spasa ni pre krize i od koga je digao ruke i (mnogo bogatiji od države Srbije) strateški partner iz Abu Dabija.

Odluka da se otpusti 20 odsto zaposlenih i plate smanje 20 odsto samo je kratkoročno odlaganje neminovnog prizemljenja.

Valjda će se tada neko setiti da pronađe „crnu kutiju“ poslovanja Er Srbije da bi se svi poreski obveznici uverili koliko ih je koštala privatna avantura s nacionalnim simbolom.

Autor je novinar