Crtanje živih meta

I to najpre tamo gde se očekuje razum i tolerancija na reč, u Narodnoj skupštini, pa je tako nekadašnja radikalka a sad naprednjakinja Nataša Jovanović glumce nazvala „šljamom“.

I tu se nije stalo, ne samo od tzv. narodnih poslanika vladajuće stranke, nego se to prelilo na društvene mreže, gde haraju brojni naprednjački botovi.

Preti se i deci Tamare Dragičević i Petra Benčine, a na meti su se našli Nikola Kojo, Seka Sablić, Dragan Bjelogrlić, Milan Marić, Hana Selimović, Rade Šerbedžija, Branislav i Sergej Trifunović… Prepoznatljiv je ovde i „rukopis“ fabrike mržnje i laži, oličenje kičeraja i besmisla – TV Pink.

Ne treba nikad zaboraviti da se ubijeni Oliver Ivanović našao na meti „ovih branioca srpstva“ i države, i da nalogodavci još nisu pronađeni.

U Skupštini, koja nije baš mesto za to, objavljeni su najpre honorari nekih glumaca, a za koje se ispostavilo da nisu tačni, a pri tom im se spočitava da to finansira Telekom, što bi naprednjaci rekli – država.

No, za razliku od onih uređenih, demokratskih država, a pri tom mnogo bogatijih, glumci su tamo visokouvaženi, i, naravno, sa daleko većim primanjima i prinadležnostima.

Ovde u Srbiji, glumci dele sudbinu građana, i što je najvažnije, oni jasno iskazuju da pripadaju svom narodu. To su pre svega umetnici, a za takvo nešto pored darovitosti pokazuju i puno lice saosećanja i ljudskosti.

A nije lako biti glumac: primera radi nekad je na Fakultetu dramskih umetnosti primano po 12 odabranih godišnje.

Pored onih teorijskh predmeta, istorije drame, dramskih tekstova, uče se oni i psihologiji, akrobatici, dikciji, scenskom pokretu… A na sceni treba izgovoriti i dočarati sve ono štu su iskazali veliki umovi kao Eshil, Sofokle, Šekspir, Pirandelo, Čehov, Sterija, Nušić, Krleža, Popović, Simović, Siniša i Dušan Kovečević…

Mnogi od njih kadri su da iznesu najzahtevnije i nasloženije misaone i duhovne tokove. Na pimer „Hamleta“ sa 1.500 stihova punih metafora ili sunovrate kralja Lira a tek Magbeta…

I da, postoji ovde ta dobra škola glume, i što je najvažnije glumci su položili ispit života, da budu sa svojim narodom. Nakon 40 i nešto dana od stravičnog ubistva učenika u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i masakra u selima kod Mladenovca, u Srbiji više nikad ništa neće biti isto.

I nažalost, umesto da protest protiv nasilja izazove empatiju i probudi građansku svest i odgovornost kod priviligovanih slojeva društva, funkcionera i brojnih drugih koji i te kako imaju koristi od podrške režimu, dešava se besomučan napad na, ne samo glumce, već i na sve one koji se suprotstavljaju ovom bezumlju. Izbor je jednostavan: sloboda ili podaništvo!

Autor je novinar Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.