Svesrpski vašar taštine jednog čoveka

Neki bi, ipak, rekli bio je to vašar taštine jednog čoveka i njegova promocija u „komandatanta Aleksandra koji bije ljutu bitku“, a sve pod sloganom jedan sabor – jedan narod.

I kao po komandi na vašaru su se ređale pompezne pohvale o jedinom čoveku zaslužnom za jedinstvo svih Srba, za buđenje nacionalne svesti i sećanje na srpske žrtve.

Hvalio ga je Milorad Dodik, hvalio Andrija Mandić, Milan Knežević, Srbi iz Severne Makedonije, ali je Milorad Pupovac imao preča posla.

Ni srpska opozicija nije imala vremena za priče o srpskom jedinstvu i lideru svih Srba, ali ni želje da srbuje čak ni na koktelu koji je upriličen za zvanice u gradu na vodi.

I dok je opozicija tihovala prebrojavajući listiće u izbornim džakovima, u Beogradu se uz mnogo manje ljudi, nego što je najavljivano, odvijalala celodnevna folklorna zabava sa političkim elementima, započeta molebanom, a zaršena vatrometom.

I nije se u subotu samo srbovalo i veselilo u Beogradu. I radilo se, doduše brzinski kako bi se ispoštovala unared dogovorena satnica.

Tako je brzinski usvojena obimna Deklaracija o zaštiti nacionalnih interesa i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda u 49 tačaka.

Deklaracija poprilično zagnjurena u prošlost, prepuna opštih mesta, posebno u onom delu koji se tiče Kosova i čije su odredbe već uveliko sadržane u nekim pređašnjim zakonima i poveljama.

Kako ne bi sve bilo ponavljanje ubačene su i neke nove odredbe, poput one da će Republika Srpska ubuduće zajedno sa Srbijom obeležavati Dan državnosti 15. februara, na Sretenje.

I baš na velikom svesrpskom saboru Milorad Dodik se odrekao proslave 9. januara, Dana Republike Srpske, de facto, potvrđujući da će u potpunosti ispoštovati odluke Ustavnog suda BiH, kojima je obeležavanje tog datuma, kao dana ovog entiteta Srpske, proglašeno neustavnim činom.

Da sve ne bi izgledao kao povlačenje pred moćnijima, predsednik Republike Srpske ipak je morao da pokaže svoju ratobornu crtu, pa je pomalo hvalio Dejtonski sprazum koji je njegovom entitetu omogućio autonomiju, a pomalo pretio mirnim razdruživanjem, ponavljajući da je “ bolje da živimo kao dobre komšije nego da budemo trajno posvađani“.

A lider svih Srba spuštao je loptu ponavljajući da se u „Deklaraciji ne pominje razdruživanje“. Ništa novo.

Ništa novo nije bilo ni na celodnevnoj skupoj predstavi svesrpskog sveta koja je poslužila za skretanje pažnje sa očiglednog usaglašavanja Srbije sa nezavisnošću KiM i dodatno “pumpanje” Vučićevog rejtinga.

Neki bi rekli vašar kao i svaki drugi, doduše bez ringišpila, šećerne vune i pečenog vola.