Srebrenica i predsednik: Vučićev “udar” na Srbiju i Republiku Srpsku

No, ta rezolucija je, čujemo iz usta tadašnjih učesnika, (čitaj Vučića) udar na Srbiju i Republiku Srpsku, od strane nekoga, mada mi ne znamo tačno koga, ali po svemu sudeći predsednik alidura se na Zapad.

S duge strane, kaže predsednik Srbije Vučić, rezolucija nije obavezujuća, te tumačimo njegove reči da ona manje ili više ne znači ništa, pa se postavlja pitanje – čemu ovoliki medijski katapulti na javnost da nam se preti “uništenjem”?

Više je tačaka uključeno. Prvo, mogla bi da bude nedavna poseta visokog predstavnika EU u BiH Kristijana Šmita Vučiću u Beogradu. Osim razmene usaglašenosti da je BiH jedinstvena zemlja – dva entiteta i tri naroda, neki „neprijateljski analtičari“ iz nama susedne zemlje kažu da Šmit otvoreno radi u korist Dragana Čovića (HDZ BiH) i Milorada Dodika, predsednika RS, te da će sporan zakon o imovini pripasti Dodiku, suspenzija Ustava HDZ, a čuvena i osporavana rezolucija/zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, trebalo bi da bude poklon Bošnjacima, iako to niko ne poštuje.

Drugo, Dodik i Vučić hvale se “prijateljstvom” sa populistima i diktatorima – premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i Vladimirom Putinom, ruskim liderom, koji je izvršio agresiju na Ukrajinu (baš kao što je Srbija na Hrvatsku i BiH tih kobnih devedesetih godina).

Orban je nedavno posetio svog prijatelja Dodika u RS. Tom prilikom, bile su okačene zastave Mađarske i Srpske, ali ne i BiH. I Dodik, mora se reći, priznaje celovitu BiH. Na zajedničkoj konferenciji, populista Orban je rekao populisti Dodiku da je „politika prema RS nepravedna“. To je dalo vetar u leđa Vučiću da kaže da RS niko neće ukidati, niti je ukinuti.

Rezolucija o genocidu u Srebenici Generalne skupštine UN, sve u svemu, u zbilji nije obavezujuća. Ovo služi političkim akterima koji su direktno ili ne učestvovali u genocidu u Srebrenici (svakako u ratovima ’90-ih) da raspiruju mržnju van BiH i unutar nje, sve u korist političkih poena, na kostima mrtvih.

Ova rezolucija pitanje je morala – skinuti sa nacije zločine pojedinaca, u udžbenike staviti genocid koji ne bi smeo da se ponovi. Medijski smo u obavezi podići svest o zlu koje su pojedinci činili ’90-ih godina u naše. Ako su to mogli da urade Nemačka i Ruanda, moramo i mi pokazati da smo im jednaki.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.