Crvene čizme i majice sa printom

Teško da se lokalni moćnik i član Vlade bavio interdisciplinarnim studijama mode kao spojem naučnih disciplina – antropologije, etnologije, istorije kostima, teorije dizajna, filozofije, psihoanalize… kada je govorio o crvenim čizmama, niti se drugi lokalni moćnik, a ujedno i drugi čovek vladajuće stranke bavio studijama oblačenja kao znakom društvenog ili ideološkog pripadanja i izabranog stila života kada je svoje sledbenike obukao u majice sa njegovim krunisanim likom.

Crvene čizme je imala skoro svaka devojčica.

Mi rođene u SFRJ nosile smo crvene čizmice koje je proizvodio „Ciciban“.

Međutim, ukoliko se bude pokazalo tačnim video- svedočenje bivšeg radnika hotela „Alfa“ u selu Končarevo kod Jagodine, a u kome on tvrdi da je moćnik, koji je govorio o crvenim čizmama, podvodio maloletne devojčice i da je tim „okupljanjima“ prisustvovao sam krem vladajuće kaste i njihove poslovne elite, tužilaštvo bi moralo da reaguje i pokrene istragu protiv moćnika, poznatog i kao „za gospođu 3.000 dinara, a za gospodina 2.000“.

Kako nema pravne države i institucija koje bi sprečile i kaznile lokalne moćnike i nasilnike, oni godinama unazad prolaze nekažnjeno.

Neki od njih poput onog koji je slao SMS poruke prolaze sa minimalnim kaznama, drugi pak i dalje upravljaju fabrikom municije i kompenzuju stanovima i radnim mestima izgubljene živote, dok treći grade kult ličnosti, što deluje kao najbezbolnija opcija za sada.

Neki lokalni moćnici su sami sebe krunisali i pod svim drugim okolnostima njihovi bližnji bi bili i te kako zabrinuti. Bilo je raznih Napoleona i ranije, ali malo koji je imao svoje sledbenike.

U varošici, nadomak grada u kome živim, pre nekoliko dana pred punim tribinama, dok je prisustvo publike zabranjeno na svim sportskim događajima, odigrana je peta utakmica finala ženskog plej-ofa.

Zašto u varošici pravila ne važe?

Odgovor je bio više nego očigledan – i sledbenici, i odbojkašice nakon odigranog meča, i stručni štab nosili su majice sa likom krunisanog moćnika i natpisom „Nema kralja, nema Tita, sad se za sve Glišić pita“.

U široj javnosti ipak će ostati upamćen po načinu na koji je otvorio šampanjac nakon održanih predsedničkih izbora 2017. godine.

Ne postoji osoba koja nije nosila majicu sa printom. Neke sam nosila sa posebnim užitkom – od onih sa Diznijevim junacima u detinjstvu, preko rock and roll heroja i Otpora, do onih nošenih u kampanjama Demokratske stranke i nikada se nisam postidela.

Kako se svi jednog dana ne bismo stideli, moraćemo zajedničkim snagama da smenimo kriminalizovanu, nasilnu i korumpiranu vlast i izgradimo pravnu državu i snažne institucije koje će pružiti zaštitu i sigurnost svakom građaninu. Da nam se lokalni moćnici više nikada ne bi ponovili.

Autorka je članica Glavnog odbora Demokratske stranke